Od 65 članova odbora, za preporuku opoziva je glasalo 38, čime je otvoren put za moguće razrešenje predsednice Brazila.
O opozivu treba da se izjasni donji dom brazilskog Kongresa. Najmanje 342 od 513 članova Doma, treba da glasa za opoziv, a konačnu odluku o tome donosi Senat.
Ako se ostvari ovaj scenario, Dilma Rusev, koja je stupila na predsedničku dužnost 2011. godine, biće prvi predsednik koji je smenjen nakon što je 1992. godine, više od dve decenije ranije, Fernando Kolor de Melo podneo ostavku neposredno pre nego što je Senat doneo odluku o njegovoj smeni.
Nakon što je obaveštena o glasanju Parlamentarnog odbora, Ruseva je izjavila da je „zbunjena i žalosna“ zbog rezultata, rekao je šef njenog kabineta Žak Vagner.
Ruseva je osumnjičena da je prekršila fiskalne zakone prebacivanjem vladinih sredstava za kampanju za sopstveni reizbor u 2014, što je dovelo do povećanje javne potrošnje.
Ruseva negira optužbe, tvrdeći da nije uradila ništa što odstupa uobičajenih praksi u svim prethodnim upravama. Osim toga, ona tvrdi da nije optužena za krivično delo koje može biti osnov za opoziv.
Za vreme današnjeg glasanja održani su protesti pristalica i protivnika Ruseve. Pristalice predsednice nakon glasanja sprečile su poslanike da napuste zgradu, uzvikujući članovima odbora: „pučisti“, „fašisti“ i „no pasaran“.
Snage bezbednosti postavile su 80 metara dugačku metalnu barikadu ispred zgrade Kongresa kako bi pristalice i protivnici predsednice ostali razdvojeni. Istovremeno je raspoređeno hiljade vojnika u glavnom gradu Brazila.
