Raketa-nosač „Sojuz-2.1a“ poslaće u orbitu kosmičke aparate „Aist-2D“, istraživački satelit „Lomonosov“, a takođe nanosatelit SamSat-218. Sva tri aparata su već dostavljena na kosmodrom, a sama raketa je testirana. Stručnjaci „Roskosmosa“ započeli su pripremu rakete-nosača i svih sistema kosmodroma i kosmičkih aparata. Postavljanje rakete na lansirnu rampu zakazano je za 23. april.
Baza „Vostočni“ se nalazi na Dalekom istoku, kod grada Uglegorska, 5.800 kilometara istočno od Moskve i stotinak kilometara od Kine.
Izgradnja najsavremenijeg kosmodroma je počela 2012. godine. Kosmodrom se prostire na više od 1.000 kvadratnih kilometara, a u svom sklopu imaće deset lansirnih rampi. Planirano je da sa novog kosmodroma 2018. godine poleti i prva raketa sa posadom.
Novi kosmodrom opsluživaće oko 25.000 ljudi, među kojima će biti i veliki broj stručnjaka sa visokim kvalifikacijama.
Osim toga, u blizini kosmodroma gradi se i novi naučni grad, koji će moći da primi 100.000 stanovnika i gde će živeti svi koji rade na kosmodromu, ali i oni koji pružaju prateće usluge. Grad će nositi ime Ciolkovski, po velikom ruskom i sovjetskom naučniku Konstantinu Ciolkovskom — pioniru nauke o istraživanju svemira i osnivaču moderne kosmonautike.
„Pametni grad“ će imati sve što je neophodno za udoban život — bolnice, sportske i kulturne objekte, škole, vrtiće i kompletnu gradsku infrastrukturu, a prvih 300 stanova je već spremno za useljenje. Do kraja godine biće izgrađeno još najmanje 14 zgrada.
Stručnjaci ističu da će kosmodrom „Vostočni“ obezbediti Rusiji nezavisan pristup kosomosu. On vremenom treba da postane glavni centar kosmičkih naučnih projekata i da udahne novi život razvoju ruske kosmičke industrije.
„Sopstvena svemirska infrastruktura i moderna mreža kosmodroma omogućiće Rusiji da ojača svoje pozicije vodeće svemirske supersile i garantovaće nezavisnost aktivnosti u kosmosu“, rekao je Putin krajem prošle godine, tokom svoje posete „Vostočnom“.
„Vostočni“ će biti drugi kosmodrom koji se nalazi u Rusiji, pored „Plesecka“, koji je daleko manji i koristi se za lansiranje vojnih satelita. Rusija i danas za sve svemirske misije i druga komercijalna lansiranja koristi „Bajkonur“, koji je posle raspada Sovjetskog Saveza ostao van granica Rusije, u Kazahstanu.
„Bajkonur“ je, inače, prvi i do sad najveći kosmodrom na svetu. Upravo sa ovog mesta su u kosmos odleteli psi Lajka, Belka i Strelka… Odavde je poleteo i Jurij Gagarin, prvi čovek koji je boravio u kosmosu.
„Od svih raketa koje su u celom svetu lansirane u kosmos više od polovine je lansirano sa kosmodroma ’Bajkonur‘. Odavde je startovao i prvi veštački Zemljin satelit. Odavde su u kosmos upućeni pilotirani brodovi serija ’Vostok‘, ’Voshod‘ i ’Sojuz‘, orbitalne stanice ’Saljut‘ i ’Mir’… Mi smo već smanjili uslovljenost od ’Bajkonura‘, jer imamo kosmodrom ’Pleseck‘, a tamo opet imamo raketu ’Angara-5‘, koja ima gotovo iste mogućnosti za lansiranje kao i ’Proton‘ na kosmodromu ’Bajkonur‘. Jedino što ’Pleseck‘ nema u odnosu na ’Bajkonur‘ je lansiranje po programu pilotiranih letova. ’Vostočni‘ daje takve mogućnosti“, kaže za Sputnjik Andrej Jonin, dopisni član Ruske akademije kosmonautike.
„Meni se posrećilo da budem u grupi stručnjaka koji su 2007. godine pisali studiju izvodljivosti kosmodroma ’Vostočni‘… ’Vostočni‘ je pre svega podsticaj za razvoj Dalekog istoka u okviru strategije preokreta na istok. Planira se proizvodnja kosmičke tehnike, raketa, kosmičkih aparata… U planu je otvaranje novih kosmičkih univerziteta za pripremu specijalista u oblasti kosmonautike, kao i otvaranje inovacionih centara nalik Skolkovu, gde će se razvijati nove tehnologije. U budućnosti bi ’Vostočni‘ mogao da postane međunarodni kosmodrom, jer se sada centar svetske kosmonautike ’pomerio‘ u tihookeanski region. Više zemalja razvija svoj kosmos. To su Kina, Japan, Južna Koreja, Vijetnam, Indonezija, Malazija, Singapur. I ’Vostočni‘ bi mogao da postane centar za međunarodnu saradnju“, predviđa Jonin.
Inače, ruska svemirska agencija „Roskosmos“, u čast 55. godišnjice slanja prvog čoveka u svemir, proglasila je 2016. godinom Jurija Gagarina.
Međunarodni Dan kosmonautike se slavi 12. aprila, na datum kada je Gagarin — otputovao u kosmos.
