Tokom tri dana neformalnih dijaloga, koji počinju u utorak, 12. aprila, svaki od osam do sada prijavljenih kandidata zvanično će se predstaviti Generalnoj skupštini UN, koja uključuje predstavnike sve 193 zemlje-članica, kao i zemljama-posmatračima, Palestini i Svetoj stolici. Javno mnjenje može postaviti pitanja kandidatima preko predstavnika civilnog sektora i medija.
Aktuelni predsednik Generalne skupštine UN Mogens Liketoft rekao je da nova procedura predstavljanja kandidata potencijalno „menja igru“ i nudi još jednu priliku da se poveća transparentnost kompletne mašinerije Ujedinjenih nacija i uticaj šireg javnog mnjenja na ono što svetska organizacija radi.
Društvene mreže igraće veliku ulogu u izboru „prvog čoveka UN“, a kreiran je poseban veb-sajt gde svi zainteresovani mogu slati pitanja u pisanom, video ili audio-formatu sa haštagom #UNSGcandidates. Izabrana pitanja biće pročitana tokom neformalnih dijaloga, a do sada je stiglo više od 500 pitanja, među kojima i: „Kako će vaše zalaganje okončati glad u svetu?“ ili „Kako ćete doneti mir Bliskom istoku?“.
Unutar UN ne postoji model za ovakve dijaloge, što znači da nema pravila ni kada je reč o pitanjima. Tako neke zemlje-članice vreme za postavljanje pitanja mogu iskoristiti za iznošenje političkih stavova, ili mogu govoriti duže nego što je predviđeno — mada predsednik skupštine Liketoft upozorava da će „pažljivo gledati na sat“. Ukoliko ostane vremena, kandidatima će pitanja postavljati predstavnici civilnog sektora, a nakon dva sata predviđena unutar UN, kandidati će svoj program moći da predstave medijima ispred skupštinske sale.
Svaki kandidat imaće na raspologanju dva sata (televizijskog i veb-prenosa), a predstavljanje će početi kratkom prezentacijom svog viđenja pozicije i UN od 2017. godine nadalje. Nakon uvodne reči kandidata, zemlje članice UN imaće dva do tri minuta za postavljanje pitanja potencijalnim generalnim sekretarima u ime svojih zemalja ili geografskih grupacija.
Na položaju prvog čoveka UN tradicionalno se smenjuju kandidati regija, a na redu je Istočna Evropa, koja jedina do sada nije imala svog predstavnika na čelu UN.
Trka za genseka UN zvanično je počela decembra prošle godine, pismom zvaničnika UN kojim su zemlje-članice pozvane da nominuju svoje kandidate. Idealni kandidat za poziciju prvog čoveka UN je, prema rečima Liketofta, „snažna i nezavisna“ osoba sa „dokazanim liderskim i menadžerskim sposobnostima, velikim iskustvom u međunarodnim odnosima, sa jasnim idejama i sposobnostima da preoblikuje UN kako bi se suočile se sa izazovima održivog razvoja, mira, bezbednosti i ljudskih prava“.
Od 12. do 14. aprila „intervju za posao“ pred očima čitavog sveta imaće do sada prijavljeni kandidati — Igor Lukšić (Crna Gora), Irina Bokova (Bugarska), Antonio Gutereš (Portugal), Srđan Kerim (Makedonija), Vesna Pusić (Hrvatska), Helen Klark (Novi Zeland), Natalija German (Moldavija) i Danilo Tirk (Slovenija). Srbija još nije izašla sa imenom svog kandidata za genseka svetske organizacije i, pored BiH, jedina je zemlja bivše SFRJ koja za sada nema kandidata.
Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je da će Srbija podržati kandidata za generalnog sekretara UN „koji ima najviše šansi da bude izabran i koji je prijatelj Srbije“, i dodao da Vlada još nije odlučila o podršci bilo kome, pa ni Vuku Jeremiću, bivšem predsedniku Generalne skupštine UN i nekadašnjem šefu diplomatije Srbije.
A u nedavnom intervjuu za Sputnjik Dačić je rekao da će se o tome razgovarati na najvišem nivou, između predsednika Vlade i predsednika Republike. „To je važno pitanje. Važno je razmotriti ga celovito, šta Srbija dobija, šta gubi i da li naš kandidat ima šansu da prođe“, rekao je Dačić.
