Ovo su u petak bile teme „Sputnjik intervjua“, čiji su gosti bili Filip Rodić, novinar nedeljnika „Pečat“, i stručnjak za politički marketing Aleksandar Protić.
Panamski papiri su dokumenta — njih 11 i po miliona, navodno — „procurela“ iz advokatske firme „Mosak Fonseka“ u Panami, koja prikazuju razgranatu, globalnu mrežu „sivih“ tokova novca i moguće utaje poreza, u čemu su, kako dokumenti pokazuju, učestvovali i pojedini svetski političari. Do ovih dokumenata je došao nemački „Zidojče cajtung“, koji je — kako glasi priča ponuđena svetskoj javnosti — u pomoć za analizu dokumenata pozvao američku organizaciju Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara, da bi potom u prezentovanje njihovih nalaza bili uključeni i brojni mediji širom sveta.
Dokumenti, međutim, svetskoj javnosti nisu otkriveni već su od nje sakriveni, ističe Filip Rodić. „Od 11 i po miliona dokumenata, objavljeno ih je svega 149“.
Štaviše, autori istraživanja „panamskih papira“ otvoreno su priznali da najveći deo dokumenata do kojih su došli nikada i neće biti objavljen. U ovome se vidi suštinska razlika u odnosu na otkrića organizacije „Vikiliks“, koja je sva dokumenta do kojih je uspevala da dođe — od američkih diplomatskih depeša nadalje — u potpunosti, u originalnom obliku, stavljala na uvid svetskoj javnosti. Što će reći da, u slučaju „Panamskih papira“, zainteresovana svetska javnost zapravo zavisi od onoga što im, takoreći na kašičicu, pruže vlasnici ove dokumentacije. To, naravno, otvara i prostor za sumnju u njihovu zloupotrebu papira koje poseduju a ne objavljuju.
„Interesantno je da, u slučaju ’Panamskih papira‘, mi ne vidimo nelegalne i podzemne tokove novca američkih državljana i njihovih kompanija“, navodi Aleksandar Protić, dodajući da u dosadašnjem toku afere, inače gromko najavljene kao „najveće curenje informacija u istoriji“, zapravo nismo videli ništa spektakularno, osim što je očigledno da ona služi određenim interesnim grupama. „I to je urađeno prilično traljavo, što se naročito vidi u britanskim medijima, koji su u prvi plan stavili Vladimira Putina, iako se on u dokumentima nigde ne spominje“.
Koje bi to interesne grupe mogle da budu? S tim u vezi, naročito je interesantan spisak finansijera koji stoje iza Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara. Među njima su, navodi Filip Rodić pozivajući se na podatke sa internet sajta ove organizacije, fondacije Rokfeler i Ford, Fond za otvoreno društvo Džordža Soroša, Ju-Es ejd… Dok je Soroševa uloga u sprovođenju ciljeva američke politike uglavnom dobro poznata, javnosti je manje poznato, kaže Rodić, da je dokumentovano i dokazano da su fondacije Rokfeler i Ford još od kraja Drugog svetskog rata korišćene kao paravani za američku Centralnu obaveštajnu agenciju (CIA), koja je preko ove dve fondacije, pored drugih njima sličnih, prikriveno finansirala svoje aktivnosti u Evropi. Ovome treba dodati i da delovanjem američke državne agencije za međunarodnu pomoć, Ju-Es ejda, shodno njenom statutu, upravlja američki Nacionalni savet za bezbednost, u kome sede i rukovodioci CIA i drugih bezbednosnih i obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država.
Imajući ove podatke u vidu, treba li da čudi što je meta medijskih napada u vezi s „Panamskim papirima“ pre svega bio ruski predsednik Vladimir Putin? „Operacije ovog tipa uvek su višeslojne“, kaže Rodić. „Meta pre svega jeste bio Putin. Drugi sloj ove operacije sastoji se u upozorenju nekim drugim ljudima da budu poslušni. A treći sloj je uništavanje konkurencije — Sjedinjene Američke Države već deset godina pokušavaju da unište svaki drugi poreski raj, osim njihovog sopstvenog. To je počelo od Švajcarske, nastavilo se preko Kipra i Luksemburga, Kajmanskih i Devičanskih ostrva, Bahama, a sada je na red došla i Panama. A za sve to vreme, u pojedinim američkim saveznim državama, od Delavera do Nevade i Južne Dakote, nastaju novi poreski rajevi. I novac počinje tamo da se seli“.
