Glavni lekar moskovskog Prenatalnog medicinskog centra „Majka i dete“ Tatjana Normantovič je saopštila da će ova metoda uskoro početi da se praktikuje u Rusiji.
„U Rusiji ima jako malo specijalista za hipnozu. Mi smo namenski slali lekare (u inostranstvo) da se obučavaju, čak smo i obavili nekoliko takvih porođaja i žene su veoma zadovoljne“, rekla je doktorka.
Vodeća instruktorka za rađanje pod hipnozom, psiholog Anastasija Ivanova, kaže da je porođaj pod hipnozom „udobniji“, lakši i opušteniji za ženu, a može ukloniti stres i strah koji su česti pratioci porođaja. To je prirodan način kontrolisanja bola.
Buduća majka je sve vreme budna i svesna svega što se događa, a može čak i da odgovara na pitanja. Ona je u stanju smirenosti, i to dovodi do opuštanja mišića, što olakšava porođaj i ublažava bolove.
Ivanova objašnjava da žena koja se porađa zapravo sama sebe pomoću određenih reči uvodi u trans, tačnije u stanje meditacije, a hipnoterapeut joj samo pomaže u tome i kontroliše proces.
Stručnjaci tvrde da je proces porođaja pod hipnozom baziran na snazi sugestije. Žena pomoću pozitivnih misli i vizualizacija opušta svoje telo i kontroliše disanje.
Ukoliko se trudnica odluči na ovu vrstu porođaja, njena priprema se sastoji u učenju veštine opuštanja tela.
Hipnoterapeuti pokazuju porodiljama različite metode samohipnoze. Vežbanje se sastoji u slušanju snimljenih rečenica koje im pomažu da opuste telo ili zamišljanju vizuelnih prikaza.
Ivanova podseća da su ruski akušeri-ginekolozi pokušavali da primene hipnozu još početkom 20. veka, pre svega kao sredstvo za ublažavanje bolova pri porođaju, ali da ovaj metod tek sad ulazi u praksu.
Međutim, akušeri-ginekolozi ističu da je u ovom trenutku teško dati bilo kakvu ocenu o novoj metodi. Da bi se govorilo o efektivnosti potrebno je da se obavi veliki broj porođaja.
„Medicina treba da se zasniva na dokazima. Da bi lekari imali stav prema ovoj metodi morali bi da obave veliki broj takvih porođaja — sto, dvesta, petsto. S obzirom na to da je rađenje pod hipnozom u Rusiji novina, mi prema tome ne možemo da se odnosimo ni pozitivno ni negativno“, kaže Aleksandar Konopljanikov, glavni moskovski akušer-ginekolog, profesor katedre za akušerstvo i ginekologiju na Univerzitetu „Pirogova N. I“.
Istovremeno, profesor naglašava da su lekari spremni da razmotre svaku želju žene, ali i da brzo reaguju i spreče i otklone svaku eventualnu opasnost po život žene ili bebe.
On ističe da lekari moraju da uzmu u obzir te želje kako bi proces porođaja bio što lakši.
„Čak i ako buduća majka želi da tokom porođaja igra i peva, zašto da joj ne bude pružena takva prilika“, zaključio je Konopljanikov.
Porođaj pod hipnozom je u svetu veoma popularan metod. Baziran je na radu britanskog akušera doktora Grantli Dik-Rida, koji je 1944. godine objavio knjigu „Porođaj bez straha“.
Po njegovom mišljenju, porođaj otežava takozvani „sindrom strah-tenzija-bol“, zbog čega je važno da žena nauči da se opusti i na taj način ga prevaziđe. Ovakav vid porođaja karakterišu velika smirenost, komfor i osećaj olakšanja.
Žene koje su se na ovakav način porađale tvrde da su se osećale opušteno, smireno i pod kontrolom.