Poslednji potezi opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije, ali i vladajuće VMRO–DPMNE, ukazuju da je jaz među njima sve veći, a stiče se utisak da nijedna strana ne čini dovoljno da bar pokuša da pronađe zajednički jezik sa protivničkom stranom.
Da li će izbori bez opozicije biti legitimni i da li će ih uopšte biti?
Ljubiša Nikolovski, novinar iz Makedonije, kaže da se do poslednjeg trenutka očekivalo da Državna izborna komisija (DIK) donese odluku da li je birački spisak pročišćen ili ne.
„Sada su dve strane preduhitrile odluku Državne izborne komisije — vladajuća stranka odlukom da se Parlament raspusti, a istovremeno i opozicija rekavši da ne ide na izbore, pri tome ne sačekavši odluku DIK–a. To znači da je politička kriza, koja je trebalo da bude razrešena na izborima, dodatno produbljena“, objašnjava Nikolovski za Sputnjik.
Veliko je pitanje, dodaje Nikolovski, da li će izbori biti legitimni.
„Sasvim je sigurno da će opozicija izbore na kojima ne učestvuje proglasiti nelegitimnim, ali veliko je pitanje da li će i EU i Amerika reći da je tako i njihova ocena se očekuje. Takođe, DIK još uvek radi na pročišćavanju izbornog spiska i ako ona kaže da nisu spremni uslovi za izbore i da spisak nije čist, verovatno će posle toga uslediti ocena da će izbori biti nelegitimni“, kaže Nikolovski.
Izbori u Makedoniji već su jednom odloženi, pod pritiskom međunarodne zajednice, sa 24. aprila na 5. jun. Nikolovski, međutim, veruje da je teško da će se to opet dogoditi, jer je Parlament raspušten, proces je pravno pokrenut i ne može se vratiti nazad.
„Doduše, izbori još nisu zvanično raspisani. Do 15. aprila kada predsednik Sobranja treba da ih raspiše ima nade da se nešto reši, odnosno DIK ima rok da uredi spisak“, kaže Nikolovski.
Milenko Nedelkovski, novinar iz Skoplja, ne sumnja da će 5. juna birališta u Makedoniji biti otvorena.
„Izbora će biti legitimni, jer je najveći deo Makedonaca saglasan sa stavom prvog čoveka VMRO–DPMNE Nikole Gruevskog da ko želi na izbore na njih će i izaći. Svakako da će biti kredibilni, narod će glasati, glasao je deset puta za redom u zadnjih deset godina na lokalnim, predsedničkim i parlamentarnim izborima“, uveren je Nedelkovski.
Opozicioni SDSM objavio je da će bojkotovati izbore jer nije ostvareno dovoljno reformi da bi oni bili pošteni. Nedelkovski, međutim, smatra da iza takve odluke najveće opozicione partije leži strah.
„Sva istraživanja javnog mnjenja kažu da vladajuća partija vodi sa više od dva prema jedan, a njen lider sa više od tri prema jedan u odnosu na lidera vodeće opozicione partije, tako da opoziciona SDSM neće izaći na izbore jer zna da će da izgubi na njima“, smatra Nedelkovski.
I njegov kolega Ljubiša Nikolovski kaže da opozicija shvata da je slabija od vladajuće stranke.
„Ipak je neshvatljivo zašto predstavnici vladajuće stranke onda žure, kada znaju da su jači od opozicije. Zašto ne sačekaju da se totalno pročisti birački spisak i da onda u izbore krenu svi zajedno? Veliko je pitanje ko će zauzeti mesto opozicije, i da li će Parlament posle 5. juna imati opoziciju ili ne“, kaže Nikolovski.
I dok stranka Zorana Zaeva poziva na okupljanje širokog fronta protiv vladajuće VMRO–DPMNE i na, kako je istakao, vraćanje demokratije i slobode u Makedoniju, Vlada Makednije je, nakon ostavke tehničkih opozicionih ministara i zamenika ministara, poništila sve njihove odluke koje su doneli od oktobra prošle godine do danas.
„Vlada Makedonije je poništila te odluke smatrajući ih nelegitimnim, štetnim i donetim izvan bilo koje zakonske regulative. Reč je prevashodno o kadrovskim odlukama koje su tehnički ministri i zamenici ministara donosili, pa smo sada svi vraćeni, i kadrovski i institucionalno, na septembar–oktobar 2015. godine, a to je ono što je većina glasača u Makedoniji želela“, kaže Nedelkovski.
Poslednji događaji u Makedoniji su pod znak pitanja stavili opstanak dogovora iz Pržina od juna prošle godine, koji su potpisali lideri četiri najveće makedonske stranke. Tim dogovorom je trebalo da se razreši kriza u Makedoniji koja je počela na proleće 2014. godine, kada je SDSM posle parlamentarnih izbora ocenio da su oni bili lažirani i kada je odbio da uđe u Parlament.
„Pitanje je da li taj dogovor ostaje na snazi ili ne. On je ionako na samom početku bio nefunkcionalan, veštački, sponzorisan iz inostranstva i narod se nije sa njim slagao i nikada u celosti nije profunkcionisao. Konsenzus nikada nije mogao da bude postignut i država ne funkcioniše od prošlog leta. Zato svi želimo izbore kako bi država mogla opet da počne da funkcioniše“, kaže Nikolovski za Sputnjik.
Inače, bojkotu izbora zvanično se priključilo još nekoliko manjih makedonskih stranaka, jedna od dve najveće albanske stranke DUI saopštila je da će na njima učestvovati, dok DPA još nema jasan i precizan stav o izborima.
