„Postoji čitav niz sila koje podrobno analiziraju posledice sukoba u Nagorno-Karabahu i njihov uticaj na situaciju na Bliskom istoku i na Rusiju. Svi sukobi u nekom trenutku na ovaj ili onaj način mogu da budu faktor u političkim odlukama. Zato ne isključujem da postoje faktori koji spolja utiču na sukob. Pomenuli ste ’turski faktor‘. ’Turski faktor‘ verovatno postoji, barem zato što je Turska iskazala svoju poziciju“, rekao je Medvedev.
Režim prekida vatre u oblasti Nagorno-Karabah u Azerbejdžanu stoji na snazi, ali povremeno se mogu čuti pucnjevi, dodao je ruski premijer.
U svakom slučaju, trenutno je proglašeno primirje i ono je na snazi. Ako se i čuje pucnjava, u pitanju su pojedinačni slučajevi, rekao je Medvedev.
Bolje je da sukob u Karabahu bude zamrznut nego da pokušate da ga brzo rešite po cenu ljudskih života, izjavio je Medvedev.
Turska tendencija da napravi procene sukoba umesto da pozove na mir, daje povod za zabrinutost, dodao je premijer.
Ranije je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan izrazio tursku podršku Azerbejdžanu protiv regiona Nagorno-Karabah i Jermenije. Erdogan je takođe optužio Rusiju da je jedna od strana učesnica sukoba.
„Umesto da pozove sve strane na primirje, da ih ubedi da sednu za pregovarački sto, da započnu pregovore i zaustave razmenu vatre, date su određene procene. Zašto? Da bi se dolilo ulje na vatru? To zaista daje razlog za zabrinutost“, izjavio je Medvedev.
Azerbejdžan ne priznaje etničko jermensku samoproklamovanu Nagornokarabašku Republiku i smatra vojsku NKR delom oružanih snaga Jermenije.
