O izgradnji Transevroazijskog pojasa, to jest auto-puta, govorilo se još pre finansijske krize 2008. godine. Ideju su razmatrali ruski ekonomisti i političari sa italijanskim i nemačkim kolegama, i zaključili da bez krupnih projekata, nema načina da se izađe iz krize, koja je još tada kucala na vrata.
„Tadašnji zaključak i sada je aktuelan, s obzirom da svetom i danas vlada finansijsko-spekulativna oligarhija“, kaže za Sputnjik Jurij Gromiko, jedan od idejnih tvoraca ovog projekta i direktor Instituta naprednih studija iz Moskve.
Prema njegovim rečima, iz te perspektive jedina mogućnost da se iz ruku finansijske oligarihije izvuče makar deo vlasti jeste predlaganje jednog ovako velikog kontinentalnog projekta.
„I tada su se, tokom zajedničkih razmatranja, po prvi put čule ideje o razradi Transevroazijskog pojasa. Došlo se do zaključka da je projekat ovog tipa način da se formira novi pojas generisanja društvenog bogatstva“, kaže on.
Sada se, kako kaže, razmatra pitanje o realizaciji Transevroazijskog pojasa razvoja, pre svega na Dalekom istoku, dodajući da se su, razmatrajući ovaj problem, ruski idejni tvorci sarađivali sa klubom dugoročnih investitora.
„Nastavljamo da sarađujemo sa njima, bez obzira na promene na međunarodnoj sceni. I baš ovih dana u Moskvi se održava međunarodna konferencija posvećena ovom projektu, a učestvovaće predstavnici iz Italije, Kine i Japana“, kaže Gromiko.
Ruski naučnik objašnjava da postoji perspektiva veze ruske infrastrukture sa Japanom preko Sahalina, jer je jedna od varijanti projekta stvaranje Prstena Sahalin—Vladivostok oko Japanskog mora, gde se pretpostavlja da će Sahalin povezati sa kopnom.
„Postoje planovi da se spoje Hokaido i Sahalin. Postoje planovi spajanja korejskog poluostrva sa Japanom. U tom slučaju će možda biti izgrađeno transportno-energetski prsten, koji bi značajno izmenio i transformisao taj deo Evroazije“, ističe on.
Ukrajinski konflikt, sankcije, promene
Mnogi ruski i zapadni ekonomisti i političari smatraju da je u ukrajinskom konfliktu „vidljiva ruka američkih organizatora“.
Ideja je bila da se, smatra Gromiko, putem konflikta u Ukrajini, Rusija odseče od Evrope.
Sagovornik Sputnjika kaže da su glavni planovi Obame zapravo bila dva prstena: Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo i Transpacifičko partnerstvo. Zato mnogi u šali nazivaju Obamu „Gospodarom dva prstena“.
Umesto kontinentalnog ujedinjenja Evrope i Azije, Obama nudi dva anglosaksonska prstena.
„Ovo u Ukrajini, to je bio pokušaj da se ’zabije klin‘. Planovi se ne menjaju uprkos činjenici da je bio konflikt. Mnogo naučnika, mislilaca, mojih poznanika iz Nemačke, Francuske, Italije tvrde da bez razvoja zajedničke kontinentalne infrastrukture, Evropa ne može dalje da se razvija“, smatra Gromiko.
Prema njegovim rečima, jako je bitno naglasiti da ideja razvoja Transevroazijskog pojasa nije tek koridor kojim bi se jeftina kineska roba dopremala u Evropu, već pitanje kako razvijati tu teritoriju.
„Dužinom ovog pojasa bi trebalo planirati naselja, gradove, nove proizvodne objekte. Za razliku od pojasa, ideja transportnog koridora je sasvim nešto drugo: izgraditi put kako bi se roba maksimalno jeftino i brzo transportovala robu iz tačke A u tačku B“, objašnjava on.
Još uvek ideja, ali…
Ideja izgradnje Transevroazijskog pojasa se još uvek nalazi na stadijumu razmatranja mogućih zajedničkih planova. Kina vrlo intenzivno radi na sličnom projektu, koji se zove „Novi Put svile“ (Jedan pojas, jedan put). Zato je ovo pitanje bilo razmatrano 9. maja 2015. godine pri susretu Si Đinpinga i Vladimira Putina.
Sada se konkretno razmatra razvoj međunarodnih transportnih koridora koji povezuju Vladivostok i Kinu. Jedan od epicentara razvoja bi trebalo da postane Vladivostok, s obzirom da je za ovaj grad predviđeno da postane železničko čvorište, a uz to bi trebalo i da bude jedna od glavnih luka Severnog morskog puta.
„Mislim da bi Transevroazijski pojas trebalo da obuhvati i Irak i Siriju, jer dok tamo ne bude infrastrukture, izbeglice se neće vratiti. Mislim i da bi za ovaj region trebalo izraditi novi Maršalov plan, po analogiji sa prethodnim, prema kojem bi se izradio plan obnove infrastrukture“, zaključuje on.
