Barak Obama je konkretno pomenuo samo glavnog konkurenta Americi — Kinu. Međutim, njegov pasaž „zemlje poput Kine“ pruža osnove da se smatra da on osporava pravo sastavljanja pravila svetske trgovine i Indiji, pa čak i svojim najbližim saveznicima u Aziji — Japanu i Južnoj Koreji. Tim povodom stručnjaci su skrenuli pažnju na činjenicu da je nekoliko sati pre nego što je objavljeno obraćanje Baraka Obame Kongresu, u emisiji „Direktna linija“ sa Vladimirom Putinom, predsednik Rusije istakao da „SAD nisu potrebni saveznici, njima su potrebni vazali”.
Vašington se suočio sa žestokim izazovom — uprkos njihovim naporima konfiguracija svetske trgovine se menja, njen centar se pomera u Aziju. Odatle i pokušaji da se u ručnom režimu utvrđuju sopstvena pravila igre. Mišljenje zamenika direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavela Zolotareva:
„Čitava Azija faktički počinje da se razvija tako da SAD sve više gube poluge ekonomskog diktata, nametanja svojih pravila u ekonomiji. Naravno, to izaziva nezadovoljstvo. SAD neće poći za rukom da ometaju Kinu. I izjava o tome da je nedopustivo da Kina piše zakone svetske trgovine upravo je izraz nezadovoljstva time što ne polazi za rukom da se ona u tome spreči. To je prirodni proces u okviru uspostavljanja policentričnog svetskog poretka. SAD će i dalje gubiti monopol na primat i uticaj u svim sferama ekonomije i politike”.
Obraćanje Baraka Obame kongresu objavljeno je narednog dana pošto je 57 zemalja, na kinesku inicijativu, zvanično osnovalo Azijsku banku infrastrukturnih investicija (ABII). To je značajna podudarnost koja odražava zaoštravanje protivrečnosti između SAD i Kine, smatra ekspert Instituta za Daleki istok Jakov Berger:
„Novi sukob među njima desio se kada je Kina dala ideju za ABII. SAD su se oštro usprotivile. One su pokušale da odgovore svoje saveznike i zemlje koje se na njih orjentišu od podrške ovoj inicijativi. SAD su izgubile. U suštini, nijedna značajna ekonomija, osim možda japanska, nije se odazvala na poziv SAD. To je ojačalo poziciju Kine, koja formuliše svoja pravila regulisanja svetskih finansijskih tokova, svoja pravila međunarodnog ekonomskog poretka. Klinč će dugo trajati. I bez obzira na izjavu Baraka Obame, njegov klinč sa Kinom će mu doneti nulti profit. Kina će dobiti tu igru, ma koliko se Obama trudio. On nije mogao da spreči Kinu da uloži svoj višak kapitala u ABII, da gradi ekonomsku zonu Puta svile, u suštini – da gradi svoje transpacifičko partnerstvo”.
Baraka Obama je tražio od Kongresa pravo da Bela kuća uspostavlja svoje zakone u svetskoj trgovini upravo povodom pripreme sporazuma o Transpacifičkom partnerstvu. Projekat popularišu SAD, ali on se očigledno ne razvija, pri tome već nekoliko godina. Njegovi potencijalni članovi — preko 15 zemalja regiona Pacifičkog prstena ne prihvata pokušaje SAD da im nametnu američka pravila trgovine u budućoj regionalnoj strukturi.
