U srcu Srbije, na centralnom prištinskom Trgu Skenderbeg, održana je ceremonija inauguracije takozvanog predsednika takozvanog Kosova.
Tako je, ređamo apsurd do apsurda. I nije kraj nabrajanju. Gde ćete veći apsurd od toga kad bivši pripadnik terorističke OVK obeća: „Garantujem vam da će Kosovo dati jak doprinos u borbi protiv terorizma“.
Pa onda doda još ovo: „Kosovo poznaje kulturu pregovaranja i za pitanja o kojima možemo da se dogovaramo imamo otvorena vrata i srca“.
Tači i kultura pregovaranja? Vatreno i hladno oružje nisu pregovaranje već gruba sila. Antipod kulture. Nažalost, još bez zatvorske kazne.
Da bi tragikomedija bila potpuna — na ovom svojevrsnom opelu demokratiji i civilizaciji, a bez opela srpskim žrtvama na kostima kojih je samoproglašena frankenštajnska tvorevina — poseban program je izvela, kako agencije javljaju, kosovska Filharmonija.
Upriličiti nepriliku
To što prodaja ljudskih organa i filharmonija mogu „ruku podruku“ jedino i samo u nečemu što sebe naziva Kosovo, nije smetalo šefu delegacije EU u Prištini Samuelu Žbogaru koji je upriličio nepriliku.
Pogonsko gorivo hrvatskih državnih predstavnika se već godinama ne menja, pa tako i za hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović sve što je protiv Srbije nije strano. Njeno današnje prisustvo u Prištini predstavlja, naime, samo nastavak prakse koju je započeo još bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić.
Pred početak današnjeg igrokaza u Prištini bačena su dva suzavca. Odgovornost je preuzeo pokret Samoopredeljenje za koji albanski premijer Edi Rama, takođe prisutan, reče da je „nacionalno blago“ i da ima interesantno rukovodstvo.
Govoreći pak o Hašimu Tačiju, Rama je izrazio uverenje da će „istorija ceniti Tačijeve žrtve“ i nadu da „izbor Tačija na čelo Kosova znači novo pozitivno poglavlje za Kosovo“.
Osvedočeni demokrata Rama — koji u skladu sa demokratskim načelima hvali malo Samoopredeljenje, koje baca suzavce, a malo Tačija — osetio se pozvanim da komentariše i nedavne odluke Haškog tribunala.
Istorija ne prašta
„Ima nečeg pogrešnog kada se zločinac poput Vojislava Šešelja pusti na slobodu, a u međuvremenu se iznesu nove optužbe protiv članova Oslobodilačke vojske Kosova“.
Prozborio je Rama. I nije trepnuo. Kao i većina žrtava terorističke Oslobodilačke vojske Kosova.
Istorija ne prašta, pa je tačno da će ceniti Tačijeve žrtve. Istorija će ceniti žrtve Tačijevih zločina. Stvarne ljude od krvi i mesa. Sa zdravim i za prodaju spremnim unutrašnjim organima.
Istorija, dakako, neće oprostiti ni Evropskoj uniji kao zajednici, ni Evropi kao civilizaciji — jer ne čine ništa da prekinu zločin koji traje, već svaki dan dodaju poneku zakrpu na Frankenštajna zvanog Kosovo.
Da, i neka ne zaborave da se i Frankenštajni svete i razbijaju ogledala. Jer ne žele svedoke.
