Na oko četiri kilometra od Prištine nalazi se moderna zgrada vredna 30 miliona evra, Palata pravde, koju je EU izgradila kao „simbol povećanja poštovanja i poverenja u institucije koje garantuju vladavinu prava na Kosovu“, piše list i navodi da nije pokazano niti javno poštovanje, niti vladavina prava, niti mir i stabilnost kada je parlament za predsednika izabrao Tačija, bivšeg komandanta terorističke OVK i nekadašnjeg premijera Kosova.
„Opozicioni poslanici bacali su suzavac po zgradi parlamenta, ono što redovno rade još od oktobra, u nameri da obore vladu i nateraju je na vanredne izbore. Izvan parlamenta, demonstranti su bacali Molotovljeve koktele na Trgu Skenderbega i gađali policiju kamenicama. Policija, od kojih su neki bili raspoređeni kao snajperisti na obližnjim krovovima, borila se suzavcem i vodenim topovima. Dok su oni čistili trg, izgledalo je manje značajno što je Tači izabran za predsednika od toga što je Kosovo jedan korak bliže da ispuni uslov za Hobsovu anarhiju“, ocenjuje „Fajnenšel tajms“, preneo je „Blic“.
List podseća da je Kosovo sa 1,9 miliona stanovnika jednostrano proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine uz podršku SAD i 22 od 27 članica EU, ali da to i dalje ne priznaje više od 100 zemalja sveta, među kojima su i Rusija, Indija, Brazil, Kina, Iran…
Zapadne vlade koje su podržale nezavisnost Kosova sada gledaju politički nered i nasilje u Prištini, koje stvara atmosferu sveopšteg straha i nepoverenja između Srba i Albanaca, uz kombinaciju očaja i zabrinutosti, piše „Fajnenšel tajms“.
Magazin je celo balkansko područje, od Grčke do BiH, opisao kao prepuno političkih turbulencija, ekonomskih katastrofa i društvenih nemira.
Ipak, ističe, nestabilnost na Kosovu posebno je zabrinjavajuća zbog uticaja na migrantsku krizu.
Bekim Kolaku, kosovski ministar evrointegracija, prošle nedelje je upozorio da bi oko 200.000 stanovnika Kosova moglo pokušati da se domogne zemalja EU ukoliko se njihovoj zemlji ove godine ne omogući bezvizni režim.
Budući da uživa ogromni ekonomski, politički i vojni uticaj na Kosovu, SAD i njeni evropski saveznici podsticali su samoproglašenu republiku da stane na noge, piše list, i dodaje da su rezultati toga „pomešani“.
„Deo problema leži u dogovoru, parafiranom u avgustu, vlada Kosova i Srbije, da se uspostave široka prava autonomije za Srbe u Pokrajini. Albanski nacionalisti, koncentrisani u pokretu ’Samoopredeljenje‘, glavnoj opozicionoj stranci, ne podnose takav dogovor. Sa druge strane, čak ga ni Srbi ne vole“, tvrdi list.
Još važnije, piše list, haos koji vlada Kosovom jeste „cena koju EU i SAD plaćaju zbog površne politike stabilnosti“ koju su vodile. List piše i da u samoproglašenoj državi i dalje ne postoje red i mir, politička korupcija još je na visokom nivou, a organizovani kriminal nije iskorenjen.
Ipak, zaključuje list, Zapad i dalje ima vremena da se pozabavi ovim pitanjima pre nego što totalna anarhija preuzme Kosovo.
