Izveštaj obuhvata period od 24. marta do 3. aprila, koji je, kako je navedeno, obeležila relativno umerena aktivnost političkih partija, u kojoj po prisutnosti i intenzitetu dominira koalicija oko SNS, dok je daleko iza nje prva sledeća koalicija predvođena Demokratskom strankom, a zatim slede ostali učesnici izbora.
Vođa tima posmatračke misije „Građani na straži" Raša Nedeljkov rekao je da je zaključak da je osetan nedostatak konkretnih politika koje akteri u kampanji nude.
„Govorimo o ne toliko kvalitetnim i jasnim porukama i javno dostupnim programima političkih stranaka. Na terenu je primetno da najintenzivniju kampanju ima koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke i zatim koalicija oko DS, a tek onda iza njih slede drugi akteri", rekao je Nedeljkov.
Prema njegovim rečima, nedostatak kvalitetne političke kampanje odrazio se i na način na koji su se izborni štabovi opredelili kako da komuniciraju sa biračima.
„Za sve političke stranke širom Srbije zajedničko je da su se opredelili da koriste štandove kao ključnu akciju, odnosno način kako da komuniciraju sa biračima. Oni kvalitetniji načini komuniciranja kao što su debate i kampanja od vrata do vrata, koji iziskuju finansijske i ljudske resurse nisu primećeni u velikoj meri, sem kada govorimo o SNS koji koristi manje-više sve načine kampanje", rekao je Nedeljkov.
On je istaklao i da su naprednjaci u ovoj kampanji promenili svoju retoriku i dok im je ranije fokus bio na borbi protiv korupcije, sada akcenat stavljaju na fiskalni i ekonomski efekat.
Prema njegovim rečima, DS u svojoj kampanji biračima nudi stručne ljude, sebe kao spas i da se Srbija izvuče iz mulja, dok je SPS svoj jezik obojila narodnim rečnikom, govoreći o sebi kao poslednjoj socijalnoj brani.
„Nedostatak kvalitetnih poruka, politika i rešenja se manifestovao i na prisutnost negativnih kampanja, odnosno napada drugih političkih aktera, a bez ponuđenih konkretnih rešenja", rekao je Nedeljkov.
Kako je dodao, žrtve takvih kampanja podjednako su bile SNS i DS, dok je SRS u svojoj retorici negativnu kampanju uperio na više različitih aktera.
On je istakao i da su, kada je reč o govoru mržnje, zabeleženi izolovani slučajevi i da se ne može govoriti o trendu i sistematskoj politici.
Kako je navedeno u izveštaju, govor mržnje je prisutan na nivou izolovanih slučajeva najviše u kampanji SRS, zatim u koaliciji Dveri—DSS, kao i kod SNS-a, a u kampanji DS-a zabeležen je jedan slučaj govora mržnje.
U izveštaju je istaknuto da iako postoje širom rasprostranjeni navodi o slučajevima kupovine sigurnih glasova, odnosno slučajeva davanja novca i paketa hrane biračima u zamenu za siguran glas, kao i slučajeva pritisaka, fizičkog nasilja ili zastrašivanja od strane različitih političkih partija, posmatrači u ovom periodu nisu prikupili dovoljno dokaza da bi se sa sigurnošću tvrdilo da su ti incidenti rasoprostranjeni i organizovani u meri u kojoj se o njima govori.