Tenzije u Nagorno-Karabahu imaju „potencijal da se rašire izvan regiona“, tvrdi Stratfor u analizi koju su mediji objavili objavili pre dogovora o prekidu vatre, pre svega aludirajući na Rusiju i Tursku.
„Moskva ne želi totalni rat. Ako se Rusija dublje uvuče u sukob, moraće i Turska zbog ravnoteže protiv Rusije na Kavkazu“, navodi američki trust mozgova.
Sukobi u Nagorno-Karabahu, uz učešće tenkova, artiljerije i helikoptera, obnovljeni su 2. aprila. Dan kasnije Baku je proglasio jednostrani prekid vatre, međutim nastavljeno je svakodnevno sporadično puškaranje. Obe strane krive jedna drugu za narušavanje krhkog primirja uspostavljenog potpisivanjem Bišekovog protokola 1994. godine.
Hosein Šeikolesalam, član Iranske islamske konsultativne skupštine takođe je upozorio na potencijale prelivanja konflikta.
„Sukobi ne čine ništa dobro ni Jermeniji ni Azerbejdžanu. Njihovi susedi, Iran i Rusija, takođe mogu biti pogođeni“, rekao je Šeikolesalam u intervjuu Sputnjiku.
Rusija je u više navrata pozivala i Jerevan i Baku da pronađu mirno rešenje sukoba u Nagorno-Karabahu. Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov ponovio je stav Moskve po tom pitanju u ponedeljak.
„Izrazili smo svoju zabrinutost i Jerevanu i Bakuu i ponovili stav Vladimira Putina o potrebi da se odmah zaustavi kršenje prekida vatre i da se ne ometa put za nastavak napora u pravcu postizanja mirnog rešenja sukoba. Nadamo se da su Jermenija i Azerbejdžan čuli naše apele“, rekao je Ruski šef diplomatije.
Lavrov bi trebalo da poseti Baku 7. aprila i da se sastane iranskim kolegom Mohamedom Džafadom Zarifom i ministrom spoljnih poslova Azerbejdžana Elmarom Mamadijarovim.
