Usledile su međusobne optužbe za odgovornost za eskalaciju sukoba, a obe strane su na liniju razgraničenja počele da dovlače dodatne oružane snage.
Rusija i Zapad su apelovali na Azerbejdžan i Jermeniju da pokažu suzdržanost. Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao na "hitan prekid vatre", a Turska je poručila da će "svoju azerbejdžansku braću podržavati do kraja".
O pozadini i prirodi sukoba u Nagorno-Karabahu razgovarali smo sa Srećkom Đukićem, bivši ambasadorom Srbije u Belorusiji. On kaže da najnoviji događaji, koji se odvijaju praktično filmskom brzinom, vuku korene još iz vremena SSSR-a.
„Taj spor između Bakua i Jerevana oko Nagorno-Karabaha, koji je za vreme Sovjeta bio u sastavu Azerbejdžana, traje skoro 30 godina i do sada je bio bez većih konflikata — ovo je najveća eskalacija od 1994. godine, uprkos mirovnim naporima cele međunarodne zajednice. Oni očigledno na terenu nisu doneli rezultat. Tamo vladaju velike podele, ta dva naroda se bukvalno ne podnose. Ta tromeđa Azerbejdžana, Jermenije i Turske se smatra ’Balkanom Kavkaza‘, i pogodan je teren za stalne sukobe“, kaže Đukić.
U razgovoru za Sputnjik, bivši diplomata naglašava da je, s obzirom na istoriju tenzija u Nagorno-Karabahu, najnoviji konflikt samo naizgled počeo iznenada, a za tvrdnje da su presudni bili spoljni podsticaji — u tom kontekstu se najčešće misli na Tursku — kaže da najverovatnije nemaju previše osnova.
„Mislim da je suština ovog najnovijeg sukoba u tome da je Azerbejdžan uspeo tu liniju razdvajanja da pomeri unutar Nagorno-Karabaha, a Jermenija ne može s tim da se pomiri — želi da se stvari vrate na pređašnje stanje, ili da se nađe nova linija primirja između dve strane, koje su sada počele i da pucaju“, ističe on.
Kako kaže, poražavajuće je što je za ovako kratko vreme u tom konfliktu došlo do toga da bude mnogo žrtava i materijalne štete, naravno to u slučaju da je istina to što dve strane tvrde.
„Baku se godinama sprem za rat — zemlja je bogata naftom i gasom, ima para i naoružava se. To je jedna visokoprofesionalana armija, ali ni Jerevan nije bez svojih aduta — tamo vlada veoma visok moral, oni smatraju, i jedni i drugi, da je to njihova zemlja. Iako se predsednici dveju zemalja sreću i formalno i neformalno svake godine, očigledno je da nikakvog pomaka na terenu zapravo nema“, kaže Srećko Đukić za Sputnjik.
Azerbejdžan je u nedelju proglasio jednostrani prekid vatre, ali su jermenski zvaničnici saopštili da su sukobi, uprkos tome, nastavljeni i na jugoistočnim i na severoistočnim delovima fronta. Međutim, uprkos svemu tome, Srećko Đukić za Sputnjik kaže da je optimista.
„Ja verujem da će ipak tamo doći do smirenja situacije… Ceo taj postsovjetski prostor je u potpuno novoj poziciji, jer je Rusija veoma odlučna da ne dozvoli da se potpali jedan novi rat. Ne treba, doduše, zaboraviti da iako tradicionalno Moskva ima jači uticaj na Jerevan, a Turska na Baku, Azerbejdžan nikada nije bio na, da tako kažem, antiruskoj strani. Današnji predsednik te zemlje Alijev ima odlične kontakte i razumevanje sa Putinom, i uveren sam da će zajedničkim naporima doći do nekog mirnog rešenja. Drugog puta za taj konflikt zaista nema“, izričit je Đukić.
Na pitanje da li očekuje da će Rusija, ili možda Zapad, odigrati ključnu ulogu u ponovnom uspostavljanju primirja u Nagorno-Karabahu, Đukić kaže da će prema njegovom mišljenju glavni igrač zapravo biti OEBS.
„Pre svega verujem da će tu sad proraditi Minska grupa. Nemačka predsedava OEBS-u, i Štajnmajer je, koliko vidim, već imao kontakte sa svim stranama, pa i sa Moskvom. Mislim da će se ići tom linijom — niti je taj konflikt tog obima, niti je teritorija toliko velika ili značajna da bi tu sad došlo do nekog ozbiljnijeg međunarodnog mešanja. Nagorno-Karabah je manji od polovine teritorije Kosova i tamo živi oko 140 hiljada ljudi. Mislim da ima mnogo drugih načina da se taj konflikt uvede u mirne vode“, zaključuje Srećko Đukić u razgovoru za Sputnjik.
