„Rukovodstvo Azerbejdžana je donelo mudru odluku da jednostrano obustavi sva borbena dejstva. Azerbejdžanska dijaspora Rusije visoko ceni doprinos predsednika Rusije Vladimira Putina mirnom rešavanju karabaškog sukoba“, naveo je Alijev.
Prema njegovim rečima, nijedna sila neće uspeti da pokvari odnose strateškog partnerstva i saradnje Rusije i Azerbejdžana, kao ni prijateljske odnose ruskog i azerbejdžanskog naroda.
Jermenija i Azerbejdžan su 2. aprila saopštili da se zaoštrava situacija u Nagorno-Karabahu, optužujući se međusobno za provociranje sukoba.
Sukob Jermenije i Azerbejdžana zbog Nagorno-Karabaha počeo je u februaru 1988. godine, kada je Nagornokarabaška autonomna oblast saopštila da istupa iz Azerbejdžanske SSR.
U septembru 1991. u Stepanakertu je objavljeno formiranje Nagornoakarabaške Republike. Azerbejdžan je tokom vojnog sukoba koji je usledio izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a.
Azerbejdžan insistira na očuvanju svoje teritorijalne celovitosti, Jermenija štiti interese nepriznate republike, pošto Nagornokarabaška Republika ne učestvuje u pregovorima.
