Na dva trajekta koji plove pod turskom zastavom rano jutros ukrcala su se 202 migranta, i oni su isplovili sa Lezbosa ka turskom gradu Dikiliju.
U pratnji svakog migranta je jedan službenik „Fronteksa“ u civilu, a na trajektima se takođe nalaze pripadnici grčke interventne policije.
Na obližnjem grčkom ostrvu Hios došlo je do sukoba između policije i lokalnog stanovništva tokom protesta protiv deportacija. Planirano je da se u naredna tri dana vrati 750 ljudi, među prvima Avganistanci i Pakistanci.
Prema saznanjima Agencije za izbeglice UN, u prvoj grupi koja je vraćena u Tursku nije bilo tražilaca azila, kaže za Sputnjik Mirjana Milenkovski iz UNHCR-a.
„To je važno jer pokazuje da Grčka policija sprovodi ključnu meru zaštite ljudi koju mi zagovaramo proteklih nedelja, a i od početka krize, da svi moraju da imaju pravo da izraze nameru da traže azil i da uđu u proceduru ispitivanja statusa“, kaže Milenkovski.
S druge strane, u nevladinim organizacijama koje pomažu migrantima ne veruju u dogovor EU i Turske o povratku. Tačno je da on pokazuje napore da se zaustavi migracija, međutim, na ovaj način ona ne može da se zaustavi održivo i trajno, niti može da se zaustavi krijumčarenje ljudi, štaviše, rizik po one koji žele da se domognu Evrope još je veći, kaže za Sputnjik direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.
„Turska nije sposobna da zaštiti izbeglice, niti ima želju da im pomogne da se integrišu u društvo, nemaju pravo na obrazovanje, radne dozvole. Stav Turske je potpuno suprotan od dogovora. S druge strane, ne vidim da će ovaj potez zaustaviti krijumčarenje, jer pravilo je — što više ograda, to više krijumčarenja. Ljudi će pribegavati rizičnijim putevima i to će koštati mnogo više“, kaže Đurović.
On dodaje da je najvažnije pitanje šta će biti sa ljudima koji budu vraćeni u Tursku, jer ta zemlja ima rezervu na primenu Ženevske konvencije, a na to pitanje još niko ne odgovara. Takođe je moguće očekivati da izbeglice krenu ka bugarsko-turskoj granici, jer ništa dosad nije zaustavilo migraciju ni u jednoj zemlji na svetu, pa neće ni ovu, ali više neće biti masovnih migracija, kaže Đurović.
„Nećemo gledati one scene sa desetinama hiljada ljudi koji prolaze u jednom danu. Mislim da je to suština dogovora — da se smanji broj ljudi koji pokušavaju, pa makar ilegalno, da prođu. U tom smislu se uspelo. Međutim, ostaje pitanje šta će biti sa ljudima koji budu vraćeni u Tursku. Ona ljude koji traže azil može da vrati u zemlje porekla, Avganistan, Irak, gde im je život ugrožen. Nema garancija da možemo da se oslonimo da će Turska sprovesti fer postupak prema ovim ljudima“, kategoričan je Đurović.
Međutim, u UNHCR-u kažu da su zahtevali pristup ljudima koji su vraćeni iz Grčke. „Tražili smo pristup da bismo se uverili da će im biti pružena međunarodna zaštita i da bismo sprečili rizik od proterivanja“, kaže Mirjana Milenkovski iz UNHCR-a.
„Jedna od osnovnih stvari u našoj konvenciji je zabrana proterivanja u zemlje u kojima bi tim ljudima mogla da preti opasnost po život. Što se tiče pritvora u Grčkoj, nastavljamo da sarađujemo s njihovim vlastima o alternativi. Uslovi na ostrvima su loši, tamo je trenutno oko 5 hiljada ljudi. Ne sme biti pritvaranja ljudi koji beže“, ističe Mirjana Milenkovski.
Kako Sputnjik saznaje, u Srbiji je u prihvatnim i centrima za azil „zaglavljeno“ više od hiljadu i šeststo migranata. UNHCR i Komesarijat za izbeglice ih informišu o procedurama za podnošenje zahteva za azil, međutim u Centru za zaštitu i pomoć tražiocima azila kažu da samo nekolicina želi da ostane u Srbiji.
„Njima su istekle tranzitne potvrde, tako da su u nekoj vrsti ilegalnog boravka, međutim, konačno rešenje se traži. Mnogi imaju rodbinu u zemljama Evrope gde su u postupku azila i traže da se spoje. S druge strane, činjenica je da oni polako nestaju iz kampova, beže, nekada ih je bilo dve hiljade“, podseća Đurović.
