Oni takođe upozoravaju da destabilizacija situacije u regionu gura Evropu u rat, a da bi na vlast u EU u skorije vreme mogli da dođu ekstremni desničari.
Zamenik predsednika ruske Državne dume Aleksandar Romanovič upozorava na to i da će se teroristički napadi u Evropi „verovatno ponoviti“.
„Uprkos jačanju obaveštajnih službi EU, one i dalje nisu u stanju da se nose sa sve većim razvojem terorističkih ćelija u Francuskoj, Holandiji, Belgiji“, ocenio je političar, dodajući da Rusija treba i dalje da prati razvoj situacije u Evropi i da sa kolegama deli svoje iskustvo u antiterorističkoj borbi.
Ruski eksperti ističu i da je veoma važno shvatiti ko diriguje krizom u Evropi.
„U EU je sada velika ekonomska, finansijska i migrantska kriza, a sve je veća i teroristička pretnja. Sve to vodi ka tome da poverenje evropskim hartijama od vrednosti pada. Samim tim stvara se slika o SAD kao ’bezbednoj zoni‘ za kapital“, konstatovao je Mihail Degtjarov iz Liberalno-demokratske partije Rusije, ističući da je sada veliki biznis usmeren upravo ka Americi.
Prema njegovim rečima, Evropljani stradaju i zbog rata sankcijama sa Rusijom — restriktivne mere su ozbiljno uticale na privredu zemalja EU.
„Pritom, ako je trgovinska razmena sa evropskim zemljama pala, sa SAD je porasla“, dodao je on.
Prema mišljenju eksperata, Evropa sada plaća cenu za poteze koje je povlačila u prošlosti — teroristički napadi u Briselu i Parizu su posledica kratkovide politike Evropljana.
„EU će se raspasti u skorije vreme. U okviru nje biće određeno integrisano jezgro zemalja, ali će druge ostati na periferiji. To će se desiti po istoj analogiji kao što nisu sve zemlje zajednice ušle u šengensku zonu ili zonu evra“, rekao je direktor Instituta za politička istraživanja Sergej Markov, govoreći na okruglom stolu na temu „Politika EU. Nedelja posle terorističkih napada“ u Moskvi.
Osim toga, prema rečima Markova evropski politički sistem očekuje „nagli zaokret na desnu stranu“.
Politikolog prognozira i da će evropski političari krenuti putem ograničavanja slobode govora, kako bi zataškali, s jedne strane antimigrantsko raspoloženje, a sa druge — jačanje obaveštajnih službi.
Prema njegovom mišljenju, otopljavanje odnosa između Moskve i Brisela u bliskoj budućnosti ne bi trebalo očekivati, tim pre što EU sada ne može samostalno da donosi takve odluke. Osim toga, Evropljani nemaju jasnu viziju o tome kako bi trebalo graditi odnose sa Moskvom.
