To bi ujedno, prema mišljenju stručnjaka sa Instituta za međunarodnu politiku i privredu Vladimira Trapare, dovelo i do dodatnog zaoštravanja odnosa sa SAD i Zapadom.
On je za Sputnjik takođe rekao da bi SAD mogla da proširi i vojnu saradnju sa Ukrajinom, budući da je Vašington izdvojio određenu sumu novca u vojnom budžetu za tu svrhu, te da bi se to ogledalo u mogućem formiranju nove vojne baze u Ukrajini, povećanju vojne saradnje, ali i u podršci u političkom smislu, kako bi se Kijev još žešće suprotstavio Rusiji.
Takav rasplet događaja bi, rekao je Trapara, uticao na dodatno pogoršanje odnosa između Moskve i Kijeva, što bi moglo da izazove dodatne mere Rusije kako bi osigurala Krim u svom sastavu, te bi to opet dovelo do pat-pozicije, ali uz zategnutije odnose nego što je to trenutno slučaj.
Istovremeno, ruski politički analitičar Dmitrij Drobnicki smatra da je približavanje snaga NATO-a ruskim granicama uvek predstavljalo problem za Moskvu, dok je trenutno, pored sistema protivraketne odbrane, sada reč i o dodatnim snagama PVO, kopnenim jedinicama, a predviđa se i dovlačenje novih aviona.
Prema njegovim rečima, Rusija bi trebalo da pronađe adekvatni pristup u odnosu na širenje snaga NATO-a, jer iako Alijansa govori da osnovni zadatak tih trupa ima odbrambeni karakter, poznato je da novo razmeštanje trupa remeti vojnu ravnotežu.
„Rusija ima odlične sisteme S-300 i S-400 ’trijumf‘. Njihovo razmeštanje u Siriji je istog trenutka poremetilo ravnotežu snaga u tom regionu. Upravo iz tog razloga je sasvim drugačije kada povećate broj lovaca na nebu i pokušate ’pokoškati‘ se sa NATO-om, nego kada razmestite sisteme tipa S-300 i S-400 i time obeshrabrite potencijalne neprijatelje u slučaju da spremaju provokaciju“, rekao je on.
Govoreći o srpskoj politici vojne neutralnosti, Trapara je rekao da širenje snaga NATO-a na istoku Evrope ne bi trebalo da utiče na vojno opredeljenje Beograda, jer se Srbija nalazi relativno daleko od linije rusko-zapadnog fronta koji se proteže od Baltika do Crnog mora.
Stalni predstavnik Rusije pri NATO-u Aleksandar Gruško izjavio je da će Moskva preduzeti sve neophodne vojne mere kao odgovor na porast prisustva snaga NATO-a u Evropi, pre svega na istoku kontinenta, kao i da će odgovor ruskih vlasti biti adekvatan i efikasan.
Ova izjava Gruška usledila je kao odgovor Moskve na najave neimenovanih američkih zvaničnika da će Pentagon razmestiti oklopnu brigadu u istočnoj Evropi u februaru sledeće godine zbog, kako su naveli, „povećane agresivnosti Rusije“. Prema njihovim rečima, radi se o oklopnoj brigadi, koju će činiti oko 4.500 vojnika, kao i oklopna vozila, tenkovi, ali i druga oprema.
Ubrzo zatim oglasio se i glavnokomandujući snagama NATO-a u Evropi Filip Bridlav, koji je potvrdio da SAD nameravaju naredne godine da na istoku Evrope razmeste tri kopnene brigade, kao i jednu tenkovsku, precizirajući da će pored velikog broja vojnika Pentagon poslati i tešku artiljeriju, odnosno 250 tenkova, oklopnih vozila i samohodnih haubica.
