Onima koji zastupaju unitarnu Bosnu, reviziju Dejtonskog sporazuma i pokušavaju da Republici Srpskoj prišiju epitet „genocidna tvorevina“ kako bi je uništili, presuda Haškog tribunala Radovanu Karadžiću bivšem i prvom predsedniku Republike Srpske, sasvim sigurno će poslužiti za političku zloupotrebu, slažu se sagovornici Sputnjika, ali i ističu da, pravno gledano, presuda ne može da ugrozi ostanak Republike Srpske.
Profesor međunarodnog prava na banjalučkom Univerzitetu Miloš Šolaja ubeđen je da je Dejtonski sporazum nepromenljiv, i da kao takav čuva Republiku Srpsku. Docent na Pravnom fakultetu u Beogradu Miloš Jovanović podseća da pojedinačna presuda ne može da utiče na status RS. Akademik profesor Kosta Čavoški ne sumnja da će Bošnjaci presudu Karadžiću iskoristiti da dovedu u pitanje opstanak RS.
„Njihova namera je da zatru RS i da ostvare projekat unitarne Bosne i Hercegovine, u kome bi Bošnjaci bili vladajući narod. Da bi se presuda Karadžiću zloupotrebila u tom obimu, koji bi im omogućio ostvarenje ovog cilja, potrebna im je odgovarajuća sila i podrška spoljnog faktora. Drugim rečima, uz pomoć sa Zapada i provokacija stanje u Bosni bi moglo bi da se dovede do toga da se otvore ratna neprijateljstva, koja bi dovela do zauzimanja teritorije Republike Srpske“, objašnjava akademik Čavoški.
U isto vreme on dodaje i da je od ključnog značaja pitanje — da li postoji i koliki je interes zapadnih sila i EU za ovakav razvoj događaja.
„Trenutno su zbog terorizma angažovani ili u vlastitim zemljama ili na Bliskom istoku, tako da je Bosna u nekom drugom planu, ali to ne znači da interesovanje za nju ne postoji uopšte“, ubeđen je profesor Čavoški.
Ono što brine Jovanovića jeste politička prizma kroz koju se gleda na ovu presudu, posebno na deo koji se odnosi na kvalifikaciju događaja u Srebrenici kao genocida, i dok, kako kaže, pravno gledano to ne može da se kvalifikuje kao genocid, on se kao takav nalazi u nekoliko presuda pojedincima u Haškom tribunalu, ali i Međunarodnom sudu pravde.
„One ne mogu pravo da utiču na postojanje RS. Ali u političkom smislu svakako daju dodatnog materijala delovima međunarodne zajednice i zapadnih zemalja da tvrde ili potvrđuju da je RS nastala na genocidu, i da je ’genocidna tvorevina‘, pa kao takva, nema legitimitet, čime pokušavaju da je unište, i ’proguraju‘ unitarnu Bosnu. To je relativno ozbiljan politički argument koji otvara nove mogućnosti za pritiske na RS. Argumenti za tako nešto nisu zasnovani na pravu“, smatra Jovanović.
On ujedno podseća i da su interesi zemalja Zapada, koje su dodavale svojevremeno „ulje na vatru“ podržavajući secesije bivših Republika SFRJ, odavno usmereni protiv interesa Srba i srpskog naroda i da „odavno imaju cilj da smanje na minimum nadležnosti RS ako entiteta“.
Jovanović međutim nadu polaže u novu raspodelu moći na međunarodnom planu, koja se danas bitno razlikuje u odnosu na prethodni period i veruje da bi zbog toga pritisci na RS mogli biti ublaženi.
Na pitanje da li bi zagovornici revizije Dejtonskog sporazuma mogli da „profitiraju“ na Karadžićevoj presudi, profesor Šolaja kaže da bošnjački predstavnici i zagovornici ove ideje koriste svaku rečenicu koja bi mogla da im koristi protiv RS, pa ne sumnja da će tako biti i sa presudom Karadžiću.
„Do ove presude Bošnjacima je bilo jako stalo. Ali ovakve situacije samo vode razilaženju i tenzijama u BiH. Ovde je problem što Tribunal koristio samo dokumentaciju koja im je potrebna u sudske svrhe. Međutim, nigde se ne pominje šta je dovelo do toga da se donesu neke odluke. Ova presuda ni ustavno ni pravno ni politički ne može da utiče na status RS. Pre svega jer je ona deo Dejtonskog sporazuma i Ustava BiH. To je usvojeno međunarodnim sporazumom pet velikih sila u okvirima kontakt-grupe, što je formalno potvrđeno i u UN. To ne može bilo kojom presudom da obori, niti da promeni unutrašnje angažmane u Bosni. Spoljne… Sasvim sigurno, Rusija ne bi dozvolila promenu, rearanžiranje Dejtona i u tom pogledu je pravno status RS nepromenljiv“, uveren je profesor Šolaja.
Vlada Srbije, kao garant Dejtonskog sporazuma, ocenila je da je presuda Haškog tribunala bivšem predsedniku Republike Srpske (RS) Radovanu Karadžiću politički utemeljena i motivisana, da ne doprinosi pomirenju i jačanju poverenja između naroda na prostoru bivše Jugoslavije. Na ovo je iz Sarajeva stigla replika Bakira Izetbegovića koji je poručio predsedniku srpske Vlade „da se ne brine za položaj Srba i RS“ već da se pozabavi, parafraziramo, disciplinovanjem RS koja ne poštuje prava Bošnjaka u ovom entitetu.
