Postojeći evropski poredak kreiran je pod pretpostavkom neprekidne ekspanzije liberalnog poretka, kaže taj diplomac sa Kembridža. Međutim, unutrašnje i spoljašnje pretnje za opstanak tog poretka postoje — evropska kriza, koja je počela 2008. godine, i šengenska kriza, uzrokovana izbegličkim talasom, narušile su poverenje između država, a element oskudice čini međunarodnu saradnju težom nego ranije.
Odsustvo saradnje između vlada čini da se globalni problemi ne rešavaju, glasači su besni i utiču na svoje lidere da zauzmu nacionalističke stavove. Evropa shvata, kaže Toje, da je, nakon što se povećao kolektivni teret regionalnog poretka, malo država–članica spremno da ih podrži. Na drugoj strani, na evropskim spoljnim granicama, Rusija i Turska se ne ponašaju onako kako se EU nadala ili kako bi želela.
Osnovni problem, prema Tojeovim rečima, sastoji se u tome što svet više nije unipolaran, onakav kakav je bio od kraja Hladnog rata do pre nekoliko godina, a poredak multipolarnog sveta nije izgrađen do kraja.
„Amerika je još uvek moćnija od Rusije i Kine pojedinačno, ali ekonomski mišići Kine i vojni mišići Rusije su zajedno moćniji od Amerike“, kaže Toje.
Kina i Rusija imaju zajedničke interese, bez obzira na različite puteve koje su odabrale — Kina je akcenat bacila na ekonomski razvoj, dok je Rusija, prema Tojeovim rečima, okrenuta razvoju vojne moći i dostizanju vojne sile iz doba SSSR–a. Te dve zemlje udružene mogu da izmene međunarodni poredak.
Prema Tojeovim rečima, Rusija je nadigrala Ameriku na Bliskom Istoku, nekadašnjem američkom „unutrašnjem dvorištu“.
„Vivaldi CEO forum“ biće nastavljen narednih dana panelima i diskusijama o preduzetničkoj inicijativi, novim trendovima u poslovanju, položaju generacije „milenijaca“ u kompanijama i potrebi srpskog društva za elitom.
Forum će trajati do 26. marta.
