„Bombardovanje je dovelo do najtežih posledica za Srbiju. Poginulo je hiljade ljudi — većinom civili, žene, deca. Uništena je infrastruktura, kuće, mostove. Naneta je ogromna šteta srpskoj privredi. Posledice zagađenja teritorije na jugu Srbije radioaktivnim supstancijama još treba da budu proučene.“
„Rusija, bez obzira na sve svoje probleme, trudila se da pomogne i jeste pomagala Srbima, kako 1999. godine, tako i kasnije. Ne govorim to očekujući bilo kakvu zahvalnost Rusiji, a ona njoj i ne treba, već radi istine“, ističe Čepurin.
On napominje da sećanja na zločine NATO-a neće izbledeti ni posle dvadeset, ni posle sto godina.
„Užasno je da zbog vojnih intervencija koje nisu odobrene od strane Saveta bezbednosti UN u svetu još uvek ginu ljudi. I tako su u napadu američke avijacije poginuli službenici srpske ambasade u Libiji. Žalosno je da Vašington neće da prizna očiglednu umešanost u ovaj incident. Nema ni rezultata istrage, ni izvinjenja, ni kazne za krivce, ni kompenzacija porodicama ubijenih.“
I, svakako, teško je verovati da samo sticajem okolnosti u godišnjicu agresije NATO protiv Srbije u kontekstu procesa u Haškom tribunalu ponovo se nameće tema tobožnje srpske odgovornosti za tragične događaje na teritoriji bivše Jugoslavije početkom devedesetih godina“, rekao je Čepurin.