Istraživanje je sprovedeno u cilju pronalaska supernove, crnih rupa i drugih vangalaktičkih prolaznih objekata.
Teleskopom su 2011. godine uhvaćene eksplozije dveju masivnih zvezda. Prva, ALA 2011a, skoro 300 puta je veća od našeg Sunca i 700 miliona svetlosnih godina udaljena od Zemlje. Druga, ALA 2011D, oko 500 puta je veća od Sunca i oko 1,2 milijarde svetlosnih godina daleko.
„Poređenja radi, veličina ovih džinovskih zvezda približna je Zemljinoj orbiti oko Sunca“, rekao je Piter Garnavič, vođa istraživačkog tima koji je objavio dokument o eksplozijama.
Ove dve eksplozije, ili supernove, nalik su klasičnim matematičkim modelima eksplozije Drugog tipa, koje se javljaju kada jezgro zvezde dođe do kritične granice i više ne može da izdrži masu zvezde.
Kepler je uočio da su obe zvezde eksplodirale sličnom energijom, ali pri umiranju manje zvezde nije došlo do takozvanog „šok-izbijanja“, koji je Garnavič nazvao „slagalicom“.
„Gledate dve supernove i vidite dve različite stvari. To je maksimalna raznovrsnost.“
Naučnici kažu da će nam otkrića o ovim eksplozijama omogućiti da bolje razumemo hemijsku kompleksnost u svemiru i na Zemlji.
„Svi teški objekti u svemiru dolaze iz eksplozija supernova. Na primer, svo srebro, sav nikal i bakar u zemlji, pa čak i u našim telima, dolaze od eksplozivnih smrti zvezda“, objasnio je Stiv Hauel, naučnik na projektu NASA Kepler misije.
„Život postoji zbog eksplozija“, rekao je on.
