Berlin, Frankfurt, Strazbur, London, Ženeva, Roterdam i Amsterdam mogli bi biti sledeće mete, upozorili su ruski eksperti govoreći na okruglom stolu na temu „Borba sa međunarodnim terorizmom. Posledice napada u Briselu“, u MIA „Rosija sevodnja“ u Moskvi.
Glavno oružje u borbi sa terorizmom je operativna delatnost obaveštajnih službi, ističu stručnjaci i jednoglasno ocenjuju da bi evropske bezbednosne službe trebalo da primene rusko iskustvo u borbi protiv terorizma, posebno na Severnom Kavkazu, ali i u celoj Rusiji.
„Smatram da je potrebna duboka reforma obaveštajnih službi EU“, kategoričan je član Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije i bivši operativac na Severnom Kavkazu Adalbi Šhagošev.
Prema njegovim rečima evropske obaveštajne službe danas čak i ne znaju koliko ima pripadnika DAEŠ-a u Evropi. Ali, kako je rekao, čak i zvanične brojke zastrašuju: na teritoriji EU deluje 2.500 aktivnih boraca Islamske države.
On je istakao da su ruski operativaci u borbi protiv terorizma veoma efikasni. Šhagošev i to potkrepljuje i brojkama: pre oko dve decenije na Severnom Kavkazu bilo je više od 1.500 terorističkih napada godišnje, a 2015. nije zabeleženo „nijedno delo terorističkog karaktera“. Pre šest godina, tačnije 2010. izvršeno je nešto malo više od 250 terorističkih napada.
„Tamo se vodila stvarna borba sa međunarodnim terorizmom. Zato smatram da bi evropske obaveštajne službe trebalo da se služe našim iskustvom i da je važno da se ujedinimo u borbi protiv međunarodnog terorizma“, dodao je on.
Eksperti ističu da su tragični događaji u Parizu i Briselu pokazali da evropske obaveštajne službe nisu sposobne da se nose sa ovim problemima, a da Evropa sada plaća cenu za politiku kakvu je vodila u Siriji i na Bliskom Istoku, pod pokroviteljstvom Sjedinjenih Država.
„Evropske obaveštajne službe sada su dezorjentisane velikim brojem migranata, na koje oni nemaju nikakav uticaj“, navodi generalni direktor Centra za političke informacije Aleksej Muhin.
Eksperti ističu da je sa migrantima na teritoriju EU stiglo i „nekoliko hiljada potencijalnih bombaša-samoubica, specijalista za eksplozivne naprave i militanata spremnih na diverzije“.
Oni su se sjedinili sa teroristima koji već žive u EU, sa organizatorima i koordinatorima, i sada čine „ogromnu terorističku armiju“.
„Ispred naših očiju sada se formira teroristička armija sa kojima će evropske obaveštajne službe imati ozbiljnog posla u skorije vreme. Teroristi pokušavaju da utiču na odluke evropskih političara, stvarajući paniku i haos“, dodaje politikolog.
Muhin upozorava da je zbog (blagonaklone) politike koju Evropa vodi prema Kijevu, moguće i prebacivanje teškog naoružanja iz Ukrajine u EU od strane nacionalističkih bataljona.
Generalni direktor Centra za strateške ocene i prognoze Sergej Grinjajev, takođe je upozorio i da se Rusija suočava sa terorističkom pretnjom, jer „zauzima aktivnu poziciju u borbi sa međunarodnim terorizmom“.
Eksperti ističu da je Rusija i u Siriji pokazala kako bi se trebalo boriti sa međunarodnim terorizmom, a kritikovali su metodu borbe koju sprovodi Zapad.
„SAD i EU, rešavajući svoja pitanja na Bliskom Istoku, podržavali su neke teroriste, a ratovali su sa drugim… Tajna ruske efektivne borbe sa svetskim zlom je u tome što Moskva ne deli teroriste na svoje i tuđe“, složili su se eksperti.
Predsednik Građanske komore Rusije Sergej Markov je podsetio da Zapad danas Rusiju naziva najvećom pretnjom, ali je istovremeno istakao da svi oni koji to čine da su „direktni neprijatelji EU“.
Prema njegovim rečima, u tome je najglasniji generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, koji je i jedan od „glavnih saučesnika terorista“. On je takođe naglasio da je NATO organizacija koja direktno podriva bezbednost u svetu.
„NATO je učesnik tih terorističkih napada u Parizu i Briselu“, dodao je on.
Ekspert je istakao da bi Turska i Saudijska Arabija morale da promene svoju politiku, ali je istovremeno kritikovao i Evropu zbog pozicije koju je zauzela na Bliskom Istoku.
„Smatram da je EU obavezna da primi sve migrante, izbeglice iz Sirije i Libije, da svima da platu, stan i džeparac, jer je EU učestvovala u rušenju tih zemalja i to je apsolutno njihov dug. Treba da plate greške svoje politike“, rekao je Markov.
Stručnjaci upozoravaju da dalji razvoj događaja nije nimalo optimističan — situacija će se vremenom samo pogoršavati.
„Možda ja preuveličavavam tu pretnju, ali ja vidim da ona raste. Evropa iz ovih događaja ne izvlači apsolutno nikakve zaključke i pouke. Ona, kao i do sada, smatra da treba svima da komanduje, da se meša u poslove Ukrajine, da ona treba da rešava probleme svuda, a samo to ne čini na svojoj teritoriji“, ocenio je vojni ekspert Vladimir Jevsejev.
Stručnjaci upozoravaju i da se kao rezultat napada u Briselu i sporazuma između Turske i EU mogu „nakalemiti“ i drugi problemi, a da se u evropskim zemljama može očekivati i jačanje nacionalističkih pokreta.
Govoreći o teroristima, eksperti su konstatovali da se „mi u ovom trenutku suočavamo sa najsurovijim licem tih zveri“.
„Oni koji se profesionalno bave terorizmom to čine vrlo kvalifikovano. Njihova delatnost se može uporediti sa delatnošću obaveštajnih službi. Tu se vodi neprestana borba ko je ko. To je veoma žestok rat, profesionalan rat. I ne bi trebalo posmatrati terorizam kao delatnost tamo nekih amatera – oni prikupljaju informacije, spremaju ljude koji će vršiti bombaške napade, uključujući i bombaše-samoubice, koji su spremni da umru za svoje ideale. Vode računa o svakom, čak i najsitnijem detalju“, navodi član Komiteta Soveta Federacije za odbranu i bezbednost RF Aleksej Kondratjov.
On ističe da oni koji se bave terorističkim operacijama biraju najbolji mogući momenat, „love“ greške i propuste bezbednosnih službi i tada kreću u akciju — napadaju.
„Važno je reći da obaveštajne službe svih zemalja sveta, koje se bave borbom protiv terorizma, razmenjuju veći deo operativnih informacija. U tom smislu je i belgijska strana, a ranije i francuska, dobila informaciju o tome da postoji pretnja i da je moguć teroristički napad. I naša obaveštajna služba im je na to ukazivala, ali oni nisu bili sposobni da te informacije operativno iskoriste, a takođe nisu iskoristili ni naše iskustvo“, rekao je Kondratjov, dodajući da je ono što se dogodilo u Briselu greška službi bezbednosti na aerodromu i operativnih saradnika obaveštajne službe bezbednosti Belgije, koja je dopustila fatalnu grešku.
Eksperti su narodu Belgije izrazili najdublje saučešće zbog poslednjih događaja, a ujedno su međunarodnoj zajednici poručili da je Rusija spremna na zajedničku borbu protiv terorizma.
