Prošle nedelje na sastanku sa vojnicima koji učestvuju u kampanji u Siriji predsednik Vladimir Putin je rekao da je broj borbenih letova ruskih Vazdušno–kosmičkih snaga smanjen sa 60 do 80 na najviše 20 dnevno.
Predsednik je naglasio da će ostatak trupa biti u stanju da ostvari zadate aktivnosti u regionu.
Formacija taktičkih bombardera Su–24, koja ima između 9 i 12 aviona, ostaće na dužnosti u Siriji. Tokom glavne faze kampanje, ti avioni su obavili najviše vazdušnih napada.
Najnoviji lovci Su–30 i Su–35 će ostati na aerodromu Hmejmim kao vazdušna zaštita, rekao je izvor iz Ministarstva odbrane ruskom listu „Vedomosti“. Izvor blizak ruskoj vojnoj komandi potvrdio je da će lovci četvrte generacije Su–35 ostati u bazi.
Rusija je rasporedila četiri aviona Su–35S u Siriji 31. januara 2016. godine. Ministarstvo odbrane nije prijavilo njihovo povlačenje.
Moskva će u Siriji takođe zadržati svoj sistem protivvazdušne zaštite.
„Oni će biti na borbenoj dužnosti u Siriji i biće upotrebljeni protiv svih ciljeva koji predstavljaju pretnju ruskim snagama“, rekao je Putin. Prema njegovim rečima, S–400 srednjeg i dugog dometa i složeni sistem vazdušne odbrane „Pancir–S1“ ostaće na dužnosti u Siriji.
Takođe, na aerodromu su primećeni jurišni helikopteri Ka–52 i Mi–28N, ali njihov tačan broj se ne zna.
Prema ekspertu za vojna pitanja Viktoru Litovkinu, ostatak ruskih snaga će ostvariti svoje ciljeve.
On je naveo nekoliko glavnih ciljeva, sprovođenje vazdušnih udara na mete terorista, podrška sirijskoj vojsci i njenim saveznicima i kontrola vazdušnog prostora u regionu.
„Sva tri aviona su u stanju da izvrše vazdušne napade na teroriste. Ali Su–24 nije namenjen za borbu, za to je potrebna podrška mlaznih lovaca“, rekao je Litovkin.
Pored aviona, sirijski vazdušni prostor i vazdušnu bazu Hmejmim takođe će štititi sistem protivvazdušne odbrane S-400, kaže direktor Analitičkog centra za strategije i tehnologije Ruslan Puhov.
„Moglo bi da dođe do tri iznenadne pretnje — iz Turske, Izraela i SAD“, pretpostavlja Puhov.
On dodaje da je S 400 raspoređen u bazi ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga, ne samo da uspostavi zonu zabrane letova u zoni aerodroma Hmejmim, već i cele pokrajine Latakije, u kojoj je koncentrisan najveći deo Sirijske vojske.
Prema Litovkinu, jurišni helikopteri mogu biti upotrebljeni protiv manje grupe neprijatelja i oklopnih ciljeva koji se ne mogu gađati iz bombardera.
“Ka–52 i Mi–28N su naoružani antitenkovskim raketa, kao i tridesetomilimetarskim mitraljezima“, kaže stručnjak.
Takođe, između 200 i 300 državnih stručnjaka ostaće u bazi Hmejmim. Vojna lica sama ne mogu da održavaju avione i helikoptere.
„U bazi mora da radi čak 2.000 ljudi koji su stručno osoblje. Međutim, neće svi biti uključeni u borbene misije“, zaključio je Puhov.
Stručnjaci se slažu da će ostatak ruskih snaga u Siriji biti dovoljan za ispunjenje trenutnih ciljeva.
„Usred primirja smo, što nam govori da je smanjen intenzitet borbe. To je razlog zašto se ruske snage u Siriji racionalizuju“, rekao je Litovkin.
Istovremeno, na susretu sa trupama Putin je istakao da Rusija može da vrati pun vojni kapacitet u Siriju za samo nekoliko sati.
Vest o povlačenju iz Sirije bila je veliko iznenađenje i novinski naslov širom sveta.
Kada je operacija počela u septembru prošle godine, zapadni političari i stručnjaci izrazili su zabrinutost da Rusija rizikuje da joj se ponovi avganistanski scenario. Ali, pet meseci kasnije, Moskva je najavila povlačenje, rekavši da su postignuti njeni ciljevi.
Ovo su glavni rezultati ruske operacije u Siriji:
- Unutarsirijski dijalog je nastavljen, stvoreni su uslovi za dalje političko rešenje krize
- Zakazani su parlamentarni izbori
- Sprečena je mogućnost strane intervencije
- Sirijska vojska je uz podršku ruskih vazdušnih napada oslobodila više od 500 naseljenih područja
- Prekinute su glavne rute za snabdevanje ekstremista
- Konačno, obnovljena je sposobnost sirijske vojne snage, vojska je od Rusije dobila moderno naoružanje.
Evidentno je da se ne radi o potpunom povlačenju ruskih snaga iz Sirije. Rusija će zadržati manje snage u bazi Hmejmim. Takođe, tehnička i vojna pomoć Damasku se nastavlja.
Ipak, neki ciljevi nisu postignuti do kraja. Među njima su poraz DAEŠ–a i drugih ekstremističkih grupa, vraćanje kontrole na sirijsko–turskoj granici, oslobađanje Alepa, predgrađa Damaska i Hame.
Sirijska vojska sada je u stanju da uspešno dostigne svaki od tih ciljeva. Pretnja i dalje ostaju eventualni napadi ekstremista širom zemlje. Međutim, uz podršku glavnih sirijskih saveznika, Rusije, Irana i Libana, sada su šanse da se ta pretnja suzbije mnogo veće nego pre ruskog angažovanja.
Ta činjenica diktira trenutnu konfiguraciju ruskih snaga u Siriji. Najveći deo vojne sile je povučen, ali ako bude potrebno, Moskva može da se vrati u Siriju u svakom trenutku.
Ravnoteža moći na Bliskom istoku se menja. Moskva je postala ključni igrač u mirovnom procesu u Siriji i sada po tom pitanju sarađuje sa Vašingtonom.
Rusija ne napušta Siriju. Umesto toga, ona preuzima vodeću ulogu na Bliskom istoku, što znači da taj region postaje manje opasan za ostatak sveta.
