Maršruta kojom većina izbeglica dospeva na teritoriju Kosova veoma je teška i vodi kroz planine. Ipak, na Kosovu nema nikakvih ograda, zbog čega je za njih ovo najjednostavniji i najrealniji način da se domognu Evrope.
Neizvestan put kroz planine
Pošto je u planinama veoma hladno, i dalje ima snega, kretanje je izuzetno teško. Izbeglice se zaustavljaju na neko vreme da se odmore, razapinju šatore. Oni čak i ne shvataju. Ne samo što ima medveda, nego i je i cela ova teritorija pod kontrolom albanskih boraca-vehabista. Ovde ne zalaze čak ni lokalni žitelji.
Rečeno im je da ne idu iznad 500 metara visine jer odatle počinju kampovi za obuku ekstremista. Terorističke organizacije na Šar-planini postoje još od kosovskog rata 1999. godine.
Cvetko Stojčetović, lokalni poljoprivrednik, priča da izbeglica u poslednje vreme ima sve više. One se spuštaju s planina znajući da će im u kampu dati sve što im treba.
Do migracionog centra ima oko 60 kilometara. Dalje su kontrola i bodljikava žica. Novinare izbeglicama ne puštaju. Zabranjeno je snimanje kamerom i foto-apratom, čak i diktafonom.
„Idem u Englesku preko Kosova zbog toga što je ovo slaba država, gotovo bez kontrole. Zar ovde mogu da uhvate sve nas, da saznaju moje pravo ime? Ja sam, na primer, proveo tri meseca u Saudijskoj Arabiji. Tamo mnoge optužuju za vezu s teroristima. U migracionom centru ne znaju da sam bio u zatvoru. Ali ipak me ne puštaju u Evropu. Pri kraju sam s novcem. A ovakvih poput mene u poslednjih devet meseci ima više od stotinu. Ni normalne hrane, ni novca. Naravno, ljudi su u očajanju. Šta preostaje? Puštaju nas od sedam ujtru do deset uveče i mnogi izlaze i traže drugi život. Ovde ima organizacija koje obećavaju momcima dobar život, ali ih primoravaju da rade strašne stvari. Ako stupiš u njihove redove, dobijaš sve. Takvih mesta ima mnogo“, priča Zaki, jedan od izbeglica.
Balkanska prestonica džihadizma
Gradić Vitina. Dva kilometra od granice. Oblast nazivaju prestonicom džihadizma na Balkanu. Ovde se nalazi džamija u koju dolazi većina izbeglica. Ovu oblast potpuno kontrolišu albanske grupacije. Džamija se proslavila time što su pre nekoliko godina u njoj bile okačene fotografije Osame bin Ladena.
„U poslednje vreme ovde je mnogo mladića koji su došli iz Alžira, Maroka. Oni prvo žive u migracionim centrima, a potom dolaze kod nas. Mnogi ih primaju u svoje stanove, kuće“, priča imam džamije.
Ovakve džamije na izbegličkom putu od Grčke ka severu Evrope nemoguće je prebrojati.
Radikalni islamizam na Balkanu napreduje geometrijskom progresijom
Skoplje. Prestonica Makedonije. Na jednoj od zgrada je zastava, simbol terorističke organizacije Nusra, ogranka Al Kaide na teritoriji Sirije i Iraka. Na duši terorista su hiljade nevinih.
„Broj sledbenika radikalnog islamizma na Balkanu raste geometrijskom progresijom. Organizacije stalno dobijaju svežu krv, formirana je dobro organizovana religiozna mreža koja povezuje Kosovo, Makedoniju, Albaniju, Federaciju Bosne i Hercegovine, dobro je organizovana i opremljena za izvođenje terorističkih napada. U oblasti u kojima vrbuju uglavnom mlade, snage Kfora retko zalaze. I to, bez obzira na ogromnu vojnu infrastrukturu koju oni imaju na teritoriji Kosova“, naglašava Milovan Drecun, šef delegacije parlamenta Srbije u Parlamentarnoj skupštini Organizacije za kolektivnu bezbednost i saradnju.
Vođa terorista obučavan u Bondstilu
Američka baza Bondstil. Najveća američka baza na Balkanu. Da bi se obišli makar prvi poligoni, potrebno je prepešačiti kilometre, ali, sudeći po navigatoru, ovde je ceo grad.
Kasarne za 7.000 ljudi, streljane, platforme za helikoptere. Ovo mesto je poznato po tome što je upravo ovde radio čovek koji se preziva Muhadžeri u sastavu NATO odreda Kfora. Ovaj čovek u Siriji predvodi albanski ogranak DAEŠ-a.
Novinari su ga sahranjivali nekoliko puta – 2013, 2014, ali prema podacima kosovske televizijske kompanije RTK, on ne samo što je živ – postoje njegove fotografije na Tviteru iz decembra 2015. godine – nego periodično izvozi nove borce s Kosova na teritoriju Iraka i Sirije.
„Borci ovde rade šta god žele, pred očima NATO-a. Amerikanci čak i ne pokušavaju da ih prate. Pogledajte moju ruku! Izlazio sam sa službe, seo u automobil i počeli su da pucaju na mene albanski dželati, samo zbog toga što nisam bio u traci. Moja glava je bila na 15 centimetara od cevi pištolja. Meci su mi razdrobili kost, izbili vilicu. Sakupljao sam ostatke po putu i jedva sam se domogao bolnice. Natovci su bili pored i pravili se da nisu ništa primetili, a sledećeg dana su prišli i pitali šta se dogodilo. Kao da nisu bili tu. Stid i sram! Nažalost, izbeglice koje idu danas na Kosovo ne shvataju da i njima isto to može da se desi“, priča pravoslavni sveštenik Dragan.
Svuda samo ne u Tursku
Sudeći po plakatima na grčko-makedonskoj granici, to malo koga zaustavlja.
„Prodao sam sve što sam imao da bih došao dovde. A sada mi predlažu da se vratim u Tursku, zemlju u kojoj se stalno dešavaju teroristički napadi? Bolje da se ubijem“, uznemiren je jedan od sirijskih izbeglica.
Koliko ljudi je na isti način reagovalo na odluku samita Evropske unije i Turske, teško je izračunati.
U šumi je formiran čitav kamp izbeglica. Tu živi nekoliko stotina ljudi. Isekli su stari nameštaj koji su pronašli u obližnjim zgradama da bi mogli da se ogreju. Ljudi su razapeli šatore. Pale vatru, pripremaju hranu.
„Spremamo sami ono što pronađemo. U kampu je opasno, policija proverava dokumente. Šta da radimo u Turskoj? Tamo vlada nezaposlenost, ljudi se plaše da idu ulicom. Veoma je opasno. Ne, bolje je ovde“, priznaju izbeglice.
„Turska neće rešavati probleme migranata, nego će se zalagati za svoje geopolitičke interese. Erdogan otvoreno predstavlja islamističku ideologiju. Turske specijalne službe mogu od nekoliko miliona ljudi koji su na njihovoj teritoriji da regrutuju ljude i da ih upućuju u Siriju, Irak, a i u Evropu – radi tajnog obaveštajnog rada – kao legalne migrante. Erdoganu je stupanje u Evropsku uniju koje pokušava da postigne nužno ili da bi skrenuo pogled, ili da bi podrio EU iznutra“, uveren je Milovan Drecun.
