— Aplikacija BiH je primljena iako i oni sami sumnjaju da je kredibilna i da može da opstane. Dakle, u sadašnjim uslovima dramatično su promenjeni odnosi i procesi, ni Evropa više nije ono što je bila pre samo deset godina. A bila je nada, obećanje, htenje, želja da se tamo dođe. Danas Evropa ne može da reši problem migranata, ne možete čak da razumete kako je moguće da je taj koncept Evrope toliko loš i slab da na 500 miliona stanovnika koliko ima EU, dođe milion i po migranata i protrese i dovede u pitanje čitavu Evropu. Što i radi, kao što vidimo.
O EU govori i činjenica da je Velika Britanija odlučila da se odvoji. Da se EU ne bi raspala, ona daje Britaniji specijalni status, što podrazumeva bukvalno, ali bukvalno i praktično i svakako, to da Velika Britanija kaže da će odluke Brisela realizovati samo ako joj odgovaraju. Kakva je to organizacija u kojoj je tako nešto moguće?
Sad čujemo da i Višegradska grupa ima sasvim drugi pogled na Evropu. Dakle, milion i po migranata koji su došli učinilo je da se sistem koji se zvao Evropski šengen i Evropa bez granica — raspadne.
Rekli ste da ćete, ukoliko na dnevni red dođe tema NATO u BiH, raspisati referendum. Može li Sarajevo doneti takvu odluku bez RS kao što je BiH aplicirala za EU?
— Mi nismo protiv procesa evrointegracija, mi pripadamo evropskoj porodici naroda. Naravno, skeptični smo u vezi s tim kako će izgledati evropska organizacija kada mi tamo budemo stizali i zato mislim da treba da budemo oprezni. To je sva priča.
Što se tiče NATO-a, mi smo svoj stav davno izgradili. Prvo, NATO je bombardovao Srbe u RS, drugo to bombardovanje je odlučilo ishod vojnog sukoba u BiH. NATO je bio u političkoj promociji centralizacije BIH sve vreme podržavajući političku misiju međunarodne zajednice i represivno se ponašao tako što je hapsio određen boj ljudi i sklanjao ih sa funkcija.
Vojnici NATO-a su svojevremeno upali u crkvu na Palama, bukvalno fizički uništili objekte gde živi porodica lokalnog popa, istukli ih i prebili, fizički maltretirali i njega i njegovu porodicu sa trajnim invaliditetom, a ti vojnici, koji su u tome učestvovali, samo su povučeni u svoje zemlje i nikada ni za šta nisu odgovarali. To su stvari koje mi pamtimo. Verujem da se to Srbiji neće desiti. Na kraju krajeva, ja se sećam kada je oko Avganistana bilo, da je čak i Rusija ušla u neki aranžman korišćenja…
Jeste, aerodrom u Uljanovsku…
— Jeste, on je korišćen. Prema tome, to su specijalni ugovori koji imaju određenu sadržinu, ali to ne znači da je Rusija, kao ni Srbija, ušla u NATO.
Tema odnosa sa NATO-om je danas veoma aktuelna i u Srbiji — povodom davanja diplomatskog statusa Alijansi društvo se podelilo, jedni su za, a drugi protiv, što je sasvim legitimno, ali na čudan način se pojavljuje teza da Rusija vrši nekakav pritisak na Srbiju, kao da je Rusija krenula da nas okupira, između ostalog, i Sputnjikom.
— Ti srbijanski, nabeđeni natovci i nabeđeni evropejci po svaku cenu, opasniji su za Srbiju nego bilo kakav drugi proces. Po svaku cenu prihvatati sve što dolazi iz NATO-a i sa Zapada apsolutno je neprihvatljiva stvar, treba da budete racionalni. Ne možemo ni mi, ni Srbija, ignorisati činjenicu da postoji NATO. NATO postoji. Mi smo to osetili, i Srbija i Republika Srpska su to osetile. Veoma dobro znamo šta je to. Ali kako je moguće da ti pronatovci ovde u Srbiji, u Beogradu, ili bilo gde, zaborave ta bombardovanja? Da možda ne misle i dalje da su bili u pravu? Da nemaju ni malo osećaja?
Kažu da smo ih izazvali, da nismo bili dovoljno dobri.
— Njih više boli to da pogine neki NATO-ov vojnik nego što su demaskirani kad je, recimo, bombardovan Aleksinac, kad su pobijeni ljudi na RTS-u. Dosta je toga, Srbija kao društvo i Srbi kao narod moraju da se obračunaju sa takvim stavovima. Druga je stvar šta morate kao političar i kao državnik da učinite, to je jedna stvar, ali kreiranje takve negativne pozicije prema Rusiji, samo zato što neko misli da je ispravno da budemo bespogovorni poslušnik NATO-a i Zapada, to je zaista za Srbiju najgora moguća ponuda.
Našla sam jednu vašu izjavu u kojoj predlažete pripajanje severa Kosova Srbiji. Šta bi se time dobilo? Ja naravno znam da bi ti ljudi imali mnogo bolju poziciju u Srbiji nego u ovome što neki zovu državom, ali da li bismo se mi onda zapravo odrekli onog drugog dela gde takođe ima Srba.
— Znate šta, svaka politička tema ima svoje vreme, sada je kasno o tome da se govori, očigledno. Tu postoje neki aranžmani i procesi koji idu, ali su mnogi ti evropejci i natovci odavde iz Beograda meni osporavali pravo da govorim na tu temu, ali ja sam to govorio kao Srbin, čovek koji predstavlja jedan deo Srba u Republici Srpskoj, a koji imaju pravo na svoj stav, kojima isto tako Kosovo pripada u nekom kulturološkom, moralnom, istorijskom i nacionalnom smislu, kao što pripada i Srbima ovde. Kada je to bilo aktuelno, i kada sam bio u prilici da me pitaju stranci o tome kakvo bi bilo rešenje još onda, još u vreme nakon 2000, ja sam rekao da bi bilo fer prema Srbima koje maltretiraju čitavih pedeset godina, da im se ostavi sever Kosova, da ostane pripojen Srbiji, da se na taj način to integriše kao sastavni deo države Srbije, i da se na tom principu pravi kompromis. Očigledno je da nisu bili spremni to da urade. Oni su kroz taj proces vezano za sever Kosova želeli samo dve ili tri stvari, da dodatno ponize Srbe, da ih dodatno devastiraju na tom planu i da naravno pokažu svoje pripadništvo jednoj strukturi, a to su Albanci na Kosovu.
A kakvi su odnosi između Srba i Srba u BiH? Opozicija u Republici Srpskoj, vlast je BiH. Ta vlast ponekad donosi odluke koje smatrate štetnim po RS. Kakvi su to odnosi, koliko to Vas sprečava da radite?
— Odnosi su nikakvi. Ušli su u jednu spiralu izdaje i promene koncepta koji može da bude porazan da nije otpora koji, pre svega, pružaju institucije. Dejtonski sporazum je precizirao entitete kao strane u BiH koje moraju da se dogovaraju i samo ono što se oni dogovore mogu da budu odluke na nivou BiH. Sa druge strane, BiH nema vladu. Savet ministara je, prema Ustavu, pomoćni organ Predsedništva. Nema nijednog direktno izabranog funkcionera. Poslanici, članovi Predsedništva i članovi Saveta ministara biraju se iz Federacije BiH i Republike Srpske. Po logici stvari, oni imaju delegatski mandat da odlučuju u ime onoga što predstavljaju. Problem je u tome što je jedan broj Srba, smatrajući da imaju pravo, ili želeći vlast, umislio da je Savet ministara vlada, pa čak imate Crnatka, koji je ministar inostranih poslova iz redova srpskog naroda koji ode na Bi-Bi-Si i kaže „vlada BiH“. Pa sve vreme se borimo da BiH nema vladu, i sad se nađe neki tamo koji govori da BiH ima vladu. Eto to je problem. Ako dozvolimo da Savet ministara radi kao vlada, onda Republika Srpska može da zatvori svoju radnju i kaže „doviđenja, prijatno“.
Republika Srpska u svojim institucijama Parlamenta, Vlade i Predsednika ima tako jak pravni i politički odbrambeni mehanizam da ne mogu da ga prođu. Nisu prošli ni daleko ozbiljniji, a kamoli ovi trivijalni izdajnici, koji kažu da je SDS već bio na vlasti. Ali oni koji su nekada bili u SDS formiraju Izvorni SDS, što znači da ne podržavaju ove koji sada ovo rade.
Prvi deo intervjua sa predsednikom RS pročitajte ovde
