Takođe, Ukrajina teži tome da postane glavni tranziter gasa u Evropi. Ukrajinci su već izneli svoj plan da nameravaju da postanu tranziteri ne samo ruskog, već i evropskog gasa u Tursku i Bugarsku.
Ovakve najave iz Kijeva nasmejale su eksperte. Stručnjaci su ove pokušaje nazvali — „apsurdnim“, a takve priče i „običnim pi-arom“. Prema njihovom mišljenju, to je samo još jedna igra Ukrajinaca usmerena protiv Rusije, koja je „apsolutno besmislena i sa ekonomske i sa političke tačke gledišta“.
Kijev, s druge strane, tvrdi da su Turska i Bugarska spremne da sa njima sklope energetski savez. Imajući u vidu odnose Turske sa Rusijom, nikoga ne iznenađuje to što je Ankara pristala na tu igru.
„Bugari i Turci su spremni da kupuju gas u Evropi kroz teritoriju Ukrajine. Trenutno su u toku ozbiljni pregovori. Početkom aprila imaćemo razgovore i sa Slovacima, kako bi počela da radi maršruta Slovačka—Ukrajina—Moldavija—Rumunija—Bugarska sa izlaskom na Tursku i sa mogućnošću da se gas, koji će biti kupljen u Evropi, skladišti na teritoriji Ukrajine“, izjavio je šef „Ukrtransgasa“ Igor Prokopiv, ističući da će 2016. godina biti ključna u korišćenju ukrajinskog gasovoda i isporuke „evropskog gasa na jug Evrope“.
U suštini, Ukrajina predlaže svojim partnerima — Bugarskoj i Turskoj, da ne kupuju gas direktno od Rusije, već kroz evropske posrednike. Upravo tako sada radi i Ukrajina — umesto da kupuje ruski gas direktno od Rusije, ona ga kupuje od evropskih trgovaca.
„Situacija je kao sa reversom, kada Ukrajina govori da je odustala od ruskog gasa u korist evropskog. Gas koji se vraća u Ukrajinu kroz Slovačku, ukrajinska strana tvrdi da nije ruski, iako je on po poreklu, svakako, ruski“, kaže generalni direktor Fonda nacionalne energetske bezbednosti Konstantin Simonov, koji je celu ovu priču nazvao „cirkusom“.
Kijev kupuje gas na revers, uključujući i virtuelni. Ideja virtuelnog reversa podrazumeva da Ukrajina kupuje određenu količinu gasa od evropskih trgovaca, a zatim da odgovarajući obim preuzme iz ruskog tranzitnog gasa koji ide u zemlje EU.
Prema podacima „Ukrtransgaza“, Ukrajina je od Evrope kupila 2,1 milijardu kubnih metara gasa u prva dva meseca ove godine. Kijev nastavlja da kupuje tranzitni glas u EU, tvrdeći da je njegova cena niža nego u Rusiji.
Prema rečima direktora Fonda za energetski razvoj Sergeja Pikina, Ukrajina, u suštini, predlaže Turskoj i Bugarskoj da se bave spekulacijama preko virtuelnog reversa.
„U stvarnosti, gasovod ide iz Ukrajine kroz teritoriju Moldavije, kroz Rumuniju prema Bugarskoj i dalje u Tursku. U suštini, Ukrajina s tačke gledišta gasovoda nije ništa novo predložio. Kakav je gasovod bio, takav i ostaje, ništa ne treba da se gradi. Ukrajina je jednostavno predložila da spekulišu preko virtuelnog reversa, koji ide iz Slovačke ka Ukrajini. Ona predlaže mogućnost korišćenja gasnih skladišta na određeni period — ili kada cene budu povoljnije, ili kada bude potrebno povećati pouzdanost tranzita. Što se maršrute tiče, ništa novo nije predloženo“, rekao je Pikin za radio „Sputnjik“.
On podseća da niz evropskih zemlja ima zaključen ugovor sa ruskim „Gaspromom“.
„Čini mi se da oni pokušavaju da povećaju obime iz Slovačke kroz teritoriju Ukrajine, čime bi povećali moguće ugovore i možda dobili veće popuste. Ali, s druge strane postoji ugovor i sa ’Gaspromom“, koji je zaključen na duži rok i trebalo bi ga raskinuti ili umanjiti obime po njemu. Ali to ne mora da znači da bi u tom slučaju cena za Bugarsku i Tursku bila niža. Zato je ovo vrlo sporno pitanje“, dodao je ekspert.
Pikin ističe da je takođe „nejasno šta će plaćati Turci i Bugari Ukrajini za gas — da li će oni platiti samo za usluge skladištenja ili Ukrajina hoće da prenese pravo vlasništva nad gasom na svojoj granici“.
„To su veoma komplikovana pitanja. I iz tog saopštenja se ne vidi ništa osim obično piara“, zaključio je Pikin.
Stručnjaci takođe ukazuju na to da u slučaju prekida isporuke ruskog gasa u Evropu kroz Ukrajinu, Evropljani neće imati viška gasa za svog suseda. Evropa je već odavno energetski deficitna. U tom slučaju, ona bi sve svoje snage usmerila na spasavanje sopstvenih potrošača (na račun gasa u skladištima), a ne bi se bavila zemljom koja čak nije ni članica EU.
