Oslobođen balasta sankcija, Iran je ponovo jedan od ključnih aktera na Bliskom istoku. Ponosni na svoju prošlost, civilizaciju, kulturu, Iranci žele da svetu pošalju sliku otvorenog, gostoljubivog društva, „ostrva stabilnosti“ u regionu koji potresaju sukobi i nemiri.
Na parlamentarnim izborima koji su održani krajem februara podršku je dobila politika otvaranja koju vodi predsednik Hasan Rohani. U Parlament je ušao rekordan broj žena.
Masumeh Ektabar je prva žena koja je postala zamenik predsednika Islamske republike. Trideset šest godina nakon Islamske revolucije žene igraju ključnu ulogu u Iranu.
— Žene su učestvovale u pobedi Islamske revolucije, kada su dobile veliku ulogu u iranskom društvu. Danas imaju važno mesto u očuvanju nasleđa Islamske revolucije. Gospođa Ektabar je jedan od potpredsednika predsednika Rohanija, koja je zadužena za pitanja zaštite životne sredine. Tu su još dve potpredsednice — jedna je zadužena za pitanje porodice, druga za pravna pitanja. Žene su značajno prisutne u svim sferama iranskog društva, u sportu, u bolnicama, na fakultetima — 60 odsto ukupnog broja studenata u Iranu su žene.
U odnosima Irana sa Evropskom unijom i SAD je došlo do velikog preokreta prošle godine, kada je postignut Sporazum o iranskom nuklearnom programu. Kako je ovaj sporazum dočekan u Iranu?
— Iran je dvanaest godina bio pod nepravednim sankcijama. Nakon dogovora o primeni sporazuma o nuklearnom programu 16. januara, sankcije su ukinute. Već nakon prvobitnog sporazuma veliki broj stranih delegacija je posetio Iran, kako bi napravili teren za razvoj ekonomske saradnje. Ovim dogovorom su potvrđene dve stvari: pravo Irana da obogaćuje uranijum u miroljubive svrhe i apsolutna miroljubivost iranskog nuklearnog programa.
Prioritet je sada ekonomska obnova?
— Rešavanje problema koji su nastali za vreme sankcija je prioritet. Pokušavamo da nadoknadimo štetu koju su proizvele sankcije. Moramo da podignemo privredu na zadovoljavajući nivo, da poboljšamo ekonomsko stanje i standard naših građana.
U kojim oblastima ova saradnja može da se poveća sa Srbijom?
— Sa Srbijom imamo veoma dobru saradnju, naročito u oblasti poljoprivrede, industrije i turizma. Ove oblasti se ubrzano razvijaju. Turizam, osim što ima materijalni, ekonomski aspekt, značajan je za razvoj prijateljstva među narodima i snaženje kredibiliteta zemlje domaćina. Ukoliko turisti posećuju neku zemlju, to znači da je ona stabilna i mirna. Radimo na uvođenju direktnih letova između Beograda i Teherana. Do toga bi moglo da dođe do kraja ove ili početkom sledeće godine.
Neke zemlje proizvođači nafte pokušavaju da obuzdaju cene smanjujući proizvodnju. Da li će i Iran ograničiti proizvodnju ili će je dovesti do nivoa na kome je bila pre uvođenja sankcija?
— Iranski zvaničnici žele da nivo proizvodnje nafte dovedu na nivo koji smo imali pre sankcija. Izvoz je tada bio tri miliona barela, a tokom sankcija je pao ispod milion. Trenutno izvozimo milion i po barela, ali već sledeće nedelje očekujemo da će da se poveća na dva miliona.
Mnoge zemlje, poput Kine i Rusije, nastoje da napuste dolar kao valutu u međunarodnim trgovinskim transakcijama. Da li to namerava da učini Iran?
— O izbacivanju dolara iz sistema obračuna trgovinskih transakcija se vode rasprave. Postoji i ideja da se napravi korpa valuta, evra, jena i drugih konvertibilnih valuta, kako bi se uspostavila ravnoteža.
Da li je to način odupiranja SAD?
— Mnoge zemlje pokušavaju da nađu načine da spreče pokušaje velikih sila da vrše uticaj na njih. Jedan od načina da se spreči njihov imperijalistički uticaj je da se smanji zavisnosti od njihove valute. Ukoliko SAD napuste politiku kolonijalizma taj pokušaj će biti manji, ukoliko nastave, to nastojanje će biti veće.
Iran se u svojoj novijoj istoriji suprotstavljao kolonijalizmu SAD. To je bio jedan od pokretača revolucije 1979. godine. Da li su posledice ove kolonijalne politike SAD još uvek vidljive na Bliskom istoku?
— Pre islamske revolucije 1979. godine SAD su se direktno mešale u sudbinu iranskog naroda. To mešanje je dovelo do Islamske revolucije. Nakon pobede Islamske revolucije, to mešanje se nastavilo, potezima kao što je bila podrška režimu Sadama Huseina u ratu protiv Irana i uvođenje jednostranih sankcija. Danas je ponovo nepovoljna situacija na Bliskom istoku, a velike sile i njihovo ponašanje u tome igraju veliku ulogu. Njihovi stavovi samo produbljuju krizu. Nadamo se da će da promene postupke i da će da dozvole narodima regiona da samostalno odlučuju o sopstvenoj sudbini.
Teheran podržava sirijskog predsednika Bašara el Asada, kakvo je viđenje sirijske krize iz Irana?
— Osnovni princip spoljne politike Irana je podržavanje teritorijalnog integriteta svih zemalja, među kojima je i Sirija. Suočeni smo, međutim, sa kolonijalističkom politikom, čija je osnovna ideja stvaranje novog Bliskog istoka i dezintegracija zemalja u ovom regionu, po principu — zavadi pa vladaj. Sirija je veoma značajna zemlja u ovom regionu. Stav Irana je da sirijski narod mora da odlučuje o svojoj sudbini.
Saudijska Arabija je bila protiv Sporazuma o iranskom nuklearnom programu. Zašto su u Siriji, kao i u Jemenu, ali i širem prostoru Bliskog istoka, interesi dveju zemalja suprotstavljeni?
— Bez obzira na nesuglasice u regionu. Iran i Saudijska Arabija su dve važne zemlje u islamskom svetu i mogli bismo da dijalogom i razgovorom rešimo nesuglasice, kao one koje se odnose na Siriju ili Jemen. Iranski zvaničnici pozivaju zvaničnike Saudijske Arabije na razgovor o svim temama. Iranofobija koja postoji u Saudijskoj Arabiji je potpuno neosnovana. U njihovom interesu je da sarađuje sa Iranom kao sa velikom i moćnom zemljom u regionu.
Kakva je situacija u Jemenu?
— Svedoci smo da nedužni građani ginu u bombardovanju koalicije koju predvodi Saudijska Arabija, do te mere da je EU zabranila prodaju oružja Saudijskoj Arabiji, a međunarodne organizacije ljudskih prava su se bunile protiv takvog ponašanja. Veliki broj zemalja ipak ćuti o ovim zločinima i to je pokazatelj njihovih dvostrukih standarda.
Ko ugrožava mir na Bliskom istoku?
— Mir na Bliskom istoku ugrožavaju zemlje koje imaju imperijalističke ciljeve u ovom regionu, pristalice jednostranog pristupa razmatranju pitanja, oni koji ćute pred okupacijom teritorija i ubijanjem nedužnih građana, oni koji vrše terorističke akcije i izazivaju intervenciju velikih sila u regionu. Svi oni ugrožavaju mir na Bliskom istoku.
Da li je Iran ostrvo stabilnosti u ovom regionu?
— U situaciji u kojoj u našem okruženju i u drugim zemljama na Bliskom istoku vlada neverovatna nesigurnost, pošast terorizma, Iran je uspeo da sačuva bezbednost u svojoj zemlji, da bude zaštitnik mira i stabilnosti u regionu i da pomaže zemljama koje žele da reše unutrašnje probleme. Iran želi da razvojem ekonomske saradnje doprinese uspostavljanju mira i bezbednosti u regionu.
