„Iran se nalazi u specifičnoj situaciji jer su ranije uvedene sankcije suštinski umanjile obim proizvodnje u toj zemlji. Naravno, jednak pristup kao prema zemljama koje su u to vreme povećavale svoju proizvodnju ne bi bio baš pravedan prema Iranu“, rekao je Novak.
Ruski ministar energetike je naveo da iranski ministar za naftu u celini podržava neophodnost usaglašavanja dejstava zemalja-izvoznica nafte, uključujući i moguće zamrzavanje proizvodnje te sirovine.
„Stav Irana je takav da oni moraju prvo da obnove svoj obim proizvodnje koji je postojao pre uvođenja sankcija, a posle toga je spreman da se priključi zamrzavanju proizvodnje zajedno s drugim zemljama“, objasnio je Novak.
Novak očekuje da će iranski ministar za naftu Bižan Zangane u aprilu učestvovati na sastanku zemalja-izvoznica nafte, posvećenom zamrzavanju proizvodnje te sirovine.
Prema njegovim rečima, sporazum o zamrzavanju proizvodnje nafte može da funkcioniše i bez Irana, a odustajanje od ove ideje bilo bi veoma negativno za tržište.
Datum sastanka trebalo bi da bude dogovoren narednih dana, a moguće mesto njegovog održavanja je Katar.
Rusija, Saudijska Arabija, Katar i Venecuela su se na sastanku u Dohi 16. februara dogovorili da se prosečna proizvodnja nafte u 2016. godini održava na januarskom nivou, ali samo ako se i drugi proizvođači pridruže toj inicijativi.
Među zemljama koje su spremne da se priključe inicijativi su Ekvador, Alžir, Nigerija, Oman, Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati. Iran i Irak za sada govore samo o podršci koracima usmerenim na poboljšanje situacije na naftnom tržištu, izbegavajući obećanja da se priključe zamrzavanju proizvodnje.
Ministar Novak je naglasio da je neophodno da se sporazum o zamrzavanju proizvodnje nafte formalno potvrdi, iako je rano govoriti o potpisivanju bilo kakvog konkretnog dokumenta na planiranom sastanku.
„Sada se kao varijanta razmatra mogućnost potpisivanja nekog dokumenta. Moguće je da će to biti prosto saopštenje svih zemalja koje će potvrditi opšti dogovor tog sastanka. Sada je teško konkretno govoriti kakva će biti finalna, dokumentovana potvrda ovog dogovora. S moje tačke gledišta, to treba da bude potpisani sporazum, memorandum ili javna zajednička izjava“, rekao je Novak.
Prema njegovim rečima, Rusija, Saudijska Arabija, Katar i Venecuela poštuju dogovor postignut u Dohi sredinom februara, na šta je tržište nafte pozitivno odreagovalo.
„Februar je prošao, vidimo njegovu dinamiku u poređenju s januarom… Ona potvrđuje da zemlje koje su se okupile u Dohi 16. februara, bez obzira na to što sporazum nije potpisan, održavaju svoj usmeni dogovor – nivo proizvodnje nije veći od januarskog. To je pozitivno za tržište“, rekao je Novak.
Teheran koči realizaciju energetske saradnje s Moskvom
Aleksandar Novak je izjavio da Teheran koči realizaciju ugovora sa Moskvom o izgradnji termoelektrana u Bender Abasu i elektrifikaciji železnice na delu Garmsar—Inče—Borun, postavljajući nove uslove za cene.
Iran je predložio revidiranje cene ugovora sa Rusijom za izgradnju termoelektrane u Bander Abasu i elektrifikciju železnice na delu Garmsar—Inče—Borun nakon ukidanja sankcija, izjavio je zamenik predsednika međuvladine rusko-iranske komisije za trgovinsko-ekonomsku saradnju i ministar za informaciono-komunikacione tehnologije Irana Mahmud Vajezin na sastanku sa ruskim ministrom energetike Aleksandrom Novakom.
„Predložene cene u ugovorima bile su u redu pre ukidanja sankcija, sada je treba uskladiti sa svetskim cenama“, rekao je Vajezi.
„Projekte treba završiti, a ne postavljati nove uslove, jer to usporava njihovu realizaciju. Cena treba da bude u skladu sa svetskim nivoom“, naglasio je ruski ministar, odgovarajući na primedbu Vajezija.
Novak je izjavio da je Rusija spremna da odobri Iranu kredit za infrastrukturne projekte od 2,5 milijarde dolare dolara, ali konačna odluka o sumi kredita i uslovima još nije dogovorena.
Ranije je Novak izjavio da Rusija i Iran pregovaraju o pravljenju električne mreže između zemalja kroz teritoriju Azerbejdžana i Jermenije.
Portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je ranije da saradnja Moskve i Teherana nikad nije prekidana, ali da se od početka sirijske krize posebno razvila.
