Prema rečima predsednika regionalnog instituta političkih komunikacija u Simferopolju Ivana Mežuha, ispunjena su očekivanja kada je reč o povećanju penzija i plata u javnom sektoru, kao i očekivanja studenata, dok je što se tiče biznisa još prerano govoriti.
„Ima dosta objektivnih razloga zbog kojih nije došlo do poboljšanja položaja preduzetnika. Kao prvo, došlo je do raskida ekonomskih odnosa sa Ukrajinom, i to na njenu inicijativu. Osim toga, ove godine je došlo do prehrambene blokade Krima, a onda i do energetske blokade poluostrva“, podseća on u intervjuu za Sputnjik.
On ističe i da se završava proces uspostavljanja ruskog zakonodavnog sistema na Krimu, pa se može reći da se Krim tek vraća normalnom životu, nakon što je, kako kaže, dve godine živeo u režimu vanrednog stanja.
„Zato mislim da će ove godine zabeležiti rast domaće privrede, i to će svakako uticati i na položaj biznismena“, naglašava on.
Prema njegovim rečima, vlast možda nije uspela da uradi sve što se od nje očekivalo, ali veruje da krimsko društvo ima razumevanja, jer je svesno činjenice da je spoljnopolitička situacija veoma komplikovana, s obzirom na to da su na snazi blokada Krima i sankcije protiv zemlje i njenog stanovništva.
„Na kraju krajeva, zapadne zemlje i dalje vode antikrimsku politiku. Tako da je većina stanovnika Krima spremna da trpi nedaće dok se situacija ne normalizuje“, kaže Mežuho.
Odgovarajući na pitanje koje bi projekte prvo trebalo realizovati, on je rekao da Rusija već realizuje globalne projekte na Krimu kako bi poboljšala investicionu klimu i ekonomsku situaciju na poluostrvu.
„Nastavlja se i modernizacija aerodroma u glavnom gradu Krima — Simferopolju, i sada je taj aerodrom jedan od lidera po broju putnika. Uskoro će Krim biti potpuno energetski nezavisan od Ukrajine i to je veoma važno, jer je takozvani ’blekaut‘, koji je krajem prošle godine organizovala ova zemlja, negativno uticao na stanje na Krimu“, kaže on.
Što se tiče kerčenskog mosta, koji bi trebalo da spoji Krim sa ostatkom Rusije, Mežuho kaže da će njegova izgradnja smanjiti cenu robe koju uvozimo iz kontinentalnog dela zemlje, s obzirom na to da se sada roba široke potrošnje i prehrambeni proizvodi dopremaju trajektom ili avionima.
Govoreći o Ukrajini, kao i o tome šta je ona učinila za razvoj poluostrva dok je ono bilo u njenom sastavu, Mežuho kaže da se Kijev ponašao kao da Krim nije njegova teritorija, već da je neko „strano telo“.
„Ukrajina nije ulagala u razvoj poluostrva i potpuno je zanemarila pitanja socijalne politike. I upravo to je potopilo ovu zemlju, u kojoj se i dalje odvija građanski rat“, istakao je on.
Danas se, kako kaže, na ruskom Krimu mnogo brže nego ranije razvija javni sektor, efikasnije rade poreske uprave, pravosudni organi, sektor za vanredne situacije.
„Moram da kažem da su stanovnici Krima često išli kod svojih rođaka u Rusiju i uvek su osećali ovu razliku u razvoju Ukrajine i Rusije. Sada je i njihovo poluostrvo deo tog državnog sistema“.
Odgovarajući na pitanje kako se osećaju oni stanovnici Krima koji su bili protiv povratka u sastav Rusije, on kaže da su neki otišli u Ukrajinu, dok su neki ostali, ali da ne veruje da takvih koji podržavaju ideju „ukrajinskog Krima“ ima mnogo.
„Moram da kažem da je broj ljudi koji podržavaju povratak u sastav Ukrajine drastično opao nakon što je ova zemlja uvela energetsku i prehrambenu blokadu Krima. Prema rezultatima nedavnog istraživanja, broj krimskih Tatara koji podržavaju Krim u sastavu Rusije je sada duplo veći u odnosu na 2014. godinu, iako je, prema uvreženom mišljenju, ovaj narod uglavnom protiv ove ideje“, zaključuje on.
