Referendum na Krimu je održan pre dve godine, 16. marta 2014. godine. Tada je za ulazak u sastav Rusije glasalo 96,77 odsto Krimljana i 95 odsto građana Sevastopolja.
Za ove dve godine glavni problemi sa kojima su morali da se suočavaju stanovnici poluostrva bili su izazvani akcijama radikala sa teritorije Ukrajine: oni su organizovali blokadu hrane poluostrva, dizali u vazduh stubove za prenos struje. Prema mišljenju profesora Kentskog univerziteta Ričarda Sakvija ovakve akcije nisu u interesu Kijeva.
„Blokada kojoj je podvrgnut Krim od strane radikalnih snaga u samoj Ukrajini nije u interesu Kijeva. Ukrajinske vlasti prekidaju isporuke električne energije, hrane itd. Žao mi je stanovnika poluostrva. Osim toga, ne zaboravite — više od 2 miliona ljudi snosi posledice blokade“, objasnio je on.
Francuski političar Ivan Blo u razgovoru za RT podsetio je na kontradiktornosti u međunarodnom pravu koje nisu još uvek rešene. On je naglasio da su stanovnici poluostrva izrazili želju da uđu u sastav Rusije i da međunarodna zajednica treba sa uvažavanjem da se odnosi prema tom izboru.
„Neko govori: postoje dve norme međunarodnog prava koje su međusobno kontradiktorne. Stanovnici Krima su izrazili želju da budu građani Rusije. Mi treba da uvažavamo njihovo mišljenje. Kao što vidite, ove dve norme je veoma teško usaglasiti“, prokomentarisao je Blo.
