U susret izricanju presude bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću, glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc izjavio je da će ona biti jedna od najvažnijih u istoriji tog suda.
On je podsetio da je bivši srpski predsednik Slobodan Milošević preminuo tokom suđenja 2006, tako da njemu nije izrečena presuda, i da je Karadžić političar najvišeg ranga kome se sudi u Hagu. Presuda Karadžiću, prema Bramercovim rečima, veoma je važna u pogledu utvrđivanja odgovornosti političkih lidera za stradanja njihovog sopstvenog naroda.
Iz onoga što je glavni tužilac Haškog tribunala rekao, proizilaze dve stvari: prva, da su politički lideri osumnjičeni za zločine nad sopstvenim narodima, pa samim tim i Karadžić za stradanje Srba, i drugo, da se istorijska važnost presude ogleda u tome što može da posluži kao zamena za neizrečene presude.
Sagovornici Sputnjika imaju podeljena mišljenja o tome može li presuda Radovanu Karadžiću da zameni neizrečene presude, kao što je presuda Slobodanu Miloševiću. Dok advokat Toma Višnjić tvrdi da presuda Karadžiću sasvim sigurno ne može da posluži kao zamena za neizrečene presude, advokat Toma Fila kaže da će presuda Karadžiću poslužiti kao zamena za presudu Slobodanu Miloševiću.
Bramercova izjava da će presuda Karadžiću biti od istorijske važnosti za Haški tribunal jer je on političar najvišeg ranga koji očekuje presudu bazično je netačna, kaže Višnjić, zato što je samo tužilaštvo 2009. redukovalo Karadžićevu optužnicu za značajan broj opština i incidenata iz prethodne, sveobuhvatne optužnice, koja je za cilj imala da Karadžića predstavi kao deo „zajedničkog zločinačkog poduhvata“.
„Upravo su to uradili da bi olakšali dokazni postupak i oslanjali su se na suđenja koja su već vođena. Ako pogledate teritorijalno, to sigurno ne može da bude slučaj. Ako pogledate funkcionalno, Radovan Karadžić jeste delovao u okviru Republike Srpske, ali na međunarodnom planu, njegove aktivnosti su bile veoma ograničene“, kaže Višnjić.
Njegov postupak bi teško mogao da zameni nešto što je trebalo da se utvrdi u postupku Miloševiću koji je svoje aktivnosti vodio na višem nivou, dodaje Višnjić.
Prema rečima Tome File, „zajednički zločinački poduhvat“, koji on opisuje rečima „pravno rogobatna fraza koja je smišljena za jednokratnu upotrebu u Haškom sudu“, još lebdi nad Srbijom.
Cilj osnivanja Haškog suda bio je, prema Filinom mišljenju, osuda Slobodana Miloševića. Zato je i smišljen termin „zajednički zločinački poduhvat“. Pošto je Slobodan Milošević preminuo u Hagu zbog nelečenja i lošeg tretmana, sud je ostao bez čoveka koga je trebalo osuditi na doživotnu robiju a, navodi Fila, ostala su još dva čoveka koji bi mogli da posluže cilju Haškog tribunala — Radovan Karadžić i delimično Ratko Mladić.
„Presuda Karadžiću biće, naravno, doživotna robija. Ne treba imati iluzije da može da mu se izrekne nešto drugo; ali vrednost te presude neće biti samo za unutrašnju upotrebu u BiH. Ona će imati i širu dimenziju, a šira dimenzija je da zameni presudu Slobodana Miloševića. Ta presuda će vrveti od povezivanja Miloševića sa delovanjem Karadžića, odnosno zločina koji će oni ’utvrditi‘ kao delo Karadžića, produžene ruke Slobodana Miloševića. To je cilj te presude“, zaključuje Fila.
Izricanje presude radovanu Karadžiću zakazano je za 24. mart. On je, posle višegodišnjeg skrivanja uhapšen 2008. i odmah je izručen u Hag. Tereti se za ratne zločine počinjene protiv nesrpskog stanovništva tokom građanskog rata u Bosni i Hercegovini.
