Nikolić je u intervjuu za RT naglasio da Srbija želi dobre odnose i sa Rusijom i sa Zapadom, ali je isključio mogućnost da se ikada pridruži NATO-u.
On je takođe rekao da iako Beograd želi da se pridruži EU, ako pristupanje znači da će „nas neko naterati da priznamo nezavisnost Kosova i odustanemo od saradnje sa Rusijom, onda radije nećemo ući u EU“.
Nikolić je primetio i da je EU sklona tome da „nameće svoju volju državama-članicama“.
Sada kada se Srbiji nudi šansa da se pridruži tom bloku i saglasi se sa zajedničkom spoljnom politikom, „ako to znači da ćemo morati da se protivimo Rusiji, zašto bismo onda to želeli?“, upitao je predsednik Srbije.
Prema njegovim rečima, intervencija Rusije u Siriji protiv DAEŠ-a direktno je zaustavila formiranje države na način koji je ranije primenjen na Kosovu.
„Ako Islamska država zaživi u Siriji i uspostavi se kao država, postavlja se pitanje da li će neko iskoristiti primer Kosova da je prizna“, rekao je Nikolić.
Predsednik Srbije je zapitao zašto se, ako su SAD intervenisale u Iraku, Libiji i Siriji sa dobrim namerama, sugeriše da Rusija ima loše namere.
„Naročito otkad je jasno da je ruska intervencija u Siriji protiv DAEŠ-a direktno zaustavila formiranje države na način koji je ranije upotrebljen na Kosovu“, rekao je Nikolić.
On je rekao da Srbija „hvala bogu, ima prijatelje i zaštitnike u Savetu bezbednosti UN, naročito Rusiju, koja nikad neće dozvoliti da to bude formalizovano u UN“.
Govoreći o migrantskoj krizi, Nikolić je ocenio da se EU, uprkos tome što je decenijama funkcionisala uspešno, nikad nije suočila sa izazovima poput aktuelne migrantske krize.
„Stiče se utisak da, kad naiđe kriza, Evropa nema više zajedničku politiku“, konstatovao je srpski predsednik.
On je dodao da bi povodom priliva migranata bilo korisno za EU da napravi neku vrstu dogovora sa Turskom, bez obzira na to šta bi Ankara time dobila.
Nikolić je upozorio na oprez kada je reč o masovnom prilivu tražilaca azila jer je moguće da bi neki mogli da budu borci DAEŠ-a koji pokušavaju da prođu kao izbeglice.
Takođe je napomenuo da Evropu čeka „tektonski poremećaj“ ako se ništa ne učini da se zaustavi trend među siromašnima u Africi koji migriraju u Evropu u potrazi za boljim životom.
Balkanske države, prvenstveno Grčka, Makedonija i Srbija kao tranzitne zemlje, suočavaju se sa „ogromnim problemima“ koje ne mogu da reše same, naročito „zbog sebičnosti nekih evropskih zemalja koje su zatvorile granice“, naveo je on.
„Nešto ozbiljno se dešava, i ako Evropa ne pronađe ozbiljan odgovor, suočiće se sa najvećom krizom čije će posledice biti bez presedana“, rekao je Nikolić.
Ako se zatvore granice i ruta bude blokirana pa izbeglice ne mogu da prođu kroz Srbiju, onda će nastati problem zato što će doći do njihove akumulacije u zemlji, upozorio je on.
„Srbija ispunjava svoje obaveze, ali Evropa je na potezu. Srbija je samo deo slagalice“, rekao je Nikolić i istakao da Srbija može da smesti maksimalno 6.000 izbeglica.