Istog dana sirijski vojni izvori potvrdili su da su militanti oborili vazduhoplov u blizini vojnog aerodroma u zapadnoj provinciji Hama, 220 kilometara od Damaska, sa jednim pilotom koji se katapultirao, dok je drugi ubijen pokušavajući da izvrši prinudno sletanje.
„Nakon što je pogođen avion sirijskog vazduhoplovstva, jedan pilot se katapultirao i sleteo u selo Migir, koje je pod kontrolom vojske. Drugi pilot pokušao je prinudno da sleti na aerodrom u Hami. Sletanje nije uspelo i pilot je umro“, kasnije je potvrdio drugi vojni izvor.
Međutim, drugi izvor je ponudio i drugačiji scenario: da se avion srušio usled tehničkog kvara po povratku iz akcije protiv džihadista, a da je drugi pilot ubijen pošto se katapultirao.
Postavljanjem nepotvrđenog snimka onoga što bi trebalo da je pogođeni avion na internet, sirijski mediji primećuju da „bliži pogled na snimak pokazuje da je avion pogođen iz protivavionskog oružja“.
U međuvremenu, Sirijska opservatorija za ljudska prava tvrdi da su militanti na avion ispalili dve rakete sa toplotnim navođenjem. Prva je eksplodirala u vazduhu, dok je druga pogodila avion i oborila ga. Komentarišući kontradiktorne izveštaje, ruski vojni analitičar i novinar Vladimir Tučkov podseća na intervju saudijskog ministra spoljnih poslova Adela el Džubejra nemačkom magazinu Špigl. U intervjuu, saudijski ministar je najavio da Rijad čeka odobrenje Vašingtona kako bi „umerene pobunjenike“ snabdeo prenosnim protivavionskim sistemima zemlja-vazduh.
Princ Džubejr je tada, podseća Tučkov, povukao paralelu i naglasio kako bi rakete zemlja-vazduh obezbedile ravnotežu snaga, kao nekada u Avganistanu.
„Saudijski ministar je očigledno govorio o snabdevanju avganistanskih mudžahedina američkim ’Stringerima‘. Tada je sovjetska avijacija pretrpela značajne gubitke od raketa nabavljenih u SAD. Ako se utvrdi da je sirijski avion oboren projektilom zemlja-vazduh, pitanje je koja vrsta rakete može da predstavlja opasnost za ruske avione u Siriji“, kaže Tučkov.
On dodaje da je direktor obaveštajne konsultantske kuće „Armament riserč servisiz“, Nik Jenzen Džons, komentarišući izjavu saudijskog ministra rekao da bi rakete kojima bi Rijad snabdeo „umerenu opoziciju“ najverovatnije bili „nasleđeni projektili“.
Oni bi, kaže Jenzen Džons, mogli da predstavljaju opasnost samo za vazduhoplovstvo sirijske vlade, posebno helikoptere.
„Posmatrano sa tehničke strane, tipovi raketa zemlja-vazduh, koje bi saudijske vlasti mogle da pošalju u Siriju, verovatno će imati ograničeno dejstvo na ruske avione koji operišu u Siriji“, rekao je Jenzen Džons.
Tučkov objašnjava da su, čak i ako su teroristi opremljeni savremenim protivvazdušnim raketama, ruski vazduhoplovi opremljeni najsavremenijim sistemima koji su sposobni da ih neutrališu.
„Ruski helikopteri opremljeni su najsavremenijim sistemima, ’Prezident S‘, koje je prošle godine razvio naučni institut Ekran iz Samare. Sistemi ’Stringer‘ bili su zaista efikasni protiv sovjetskih vazduhoplova u sovjetsko-avganistanskom ratu. Mamci nisu bili najefikasnija zaštita protiv njih, isto tako ni signalne rakete“, kaže ruski analitičar.
Tučkov kaže da je američki „Stringer“, zajedno sa sovjetskom „Igloom“, omogućio efikasne napade na niskoleteće letelice. Međutim, avioni i helikopteri opremljeni ’Prezident S‘ sistemima otporni su na takve napade, ističe Tučkov.
„Čak i ako govorimo o helikopteru koji stoji u neposrednoj blizini napadača, ciljanje će biti ometeno“, zaključuje on.
Ruski antiraketni štitovi za avione prešli su dug put od termalnih mamaca iz Avganistana sa početka osamdesetih godina. Ovo uključuje i L116V1A „Lipa“, koji se nalazio na gornjem delu trupa letelice i sastojao se od moćne lampe koja radi u infracrvenom spektru, stvarajući vruće vrtloge vazduha i na taj način pomažući u sprečavanju rakete da precizno odredi metu. Upotreba ovakvih sistema u Avganistanu, podseća Tučkov, smanjila je gubitke sovjetske avijacije i do 90 odsto.
„Međutim, Amerikanci su pronašli način da povećaju osetljivost svojih prijemnika, što im je omogućilo da se rakete ne usmere ka mamcu, već ka motoru letelice. Štaviše, rakete sa toplotnim senzorima opremljene su hlađenjem na tečni azot, što im je oslabilo termički šum prilikom leta“, kaže Tučkov.
Prateći američki napredak u tehnologiji proizvodnje protivavionskih raketa, naučni institut „Ekran“ razvio je „Prezident S“, višeslojan, prilagodljiv sistem koji omogućava borbu protiv raketa na više načina.
„Ono što ovaj sistem čini zaista neranjivim jeste laserski optičko-elektronski sistem za ometanje koji detektuje lansiranje rakete, prenosi koordinate na računarske jedinice, uz pomoć optičko-mehaničkog uređaja prati pokret projektila, nišani ga laserom i, u pravom trenutku zaslepljuje projektil i onemogućava ga da prati metu“, objašnjava Tučkov.
„Prezident S“ je efikasan u rasponu od 500 do 5.000 metara, u stanju je da odbije dve rakete istovremeno, po azimutu od 360 stepeni i pod uglom elevacije od 90 stepeni. U pasivnom režimu troši 3kv, a u aktivnom 6kv.
