Kad pomislimo na veliku seobu naroda iz četvrtog veka, ona je okupila relativno mali broj ljudi — milion-milion i po je pritiskalo granice jednog carstva koje je imalo 50 miliona ljudi. Sad je nešto slično: imamo Evropu koja je odlučila da proklamuje jedan novi tip objedinjavanja, novi tip političkog sistema i ona smatra da ceo svet treba da je uzme kao uzor, a onda nije spremna da te vrednosti deli, rekao je gostujući u emisiji „Svet sa Sputnjikom“ istoričar Čedomir Antić.
On smatra da ti ljudi ne mogu svi da budu u DAEŠ-u, a da EU i SAD daju kratkoročna rešenja.
„Savez EU i SAD je čvrst, ali nisu to isti ciljevi, rat u BiH je to pokazao. Da su imali jedinstven stav, rat bi bio završen 1993. godine“, rekao je Antić.
Antić ukazuje da Sirija ima više nivoa krize a da je jedan segment gasna ruta, od Katara pa do Evrope.
Gasno-naftno pitanje je bilo bitno i kada je SSSR propadao, podsetio je Antić.
Njegovo je uverenje da granice treba menjati jer, kako je rekao, život teče.
„Mislim da bi Irak i Sirija bili srećniji kada bi bili podeljeni. Takođe bi BiH i Kosovo bili srećniji kada bi bili podeljeni, ali kome to govoriti kada je podela dobra kada treba da se deli Srbija ili Jugoslavija, a nije dobra kada se deli bilo ko drugi“, rekao je Antić.
Direktor Centra geopolitičkih ekspertiza Valerij Korovin ocenio je da trenutno u EU više ne postoji „kolektivni identitet“, to jest ono što čini narod narodom, sa jedinstvenim jezikom i sistemom vrednosti.
„Poslednjih decenija Evropljani su se namerno borili protiv kolektivnog identiteta, otapajući ono što je ostalo od evropskih naroda u takozvanom kotlu za pretapanje, to jest baveći se homogenizacijom heterogenog društva. Sada postoji samo lični identitet, identitet pojedinca, ali jedna jedina stvar koja ga povezuje sa Evropom je evropska lična karta“, kaže Korovin.
„Međutim, integracija je moguća samo ukoliko u Evropu dolaze pojedinci koji su spremni da se nađu u 'kotlu za pretapanje‘, ali problem je u tome što migranti sa Bliskog istoka i iz Severne Afrike dolaze u grupama, dolaze sa porodicama, jer je za njih 'kolektivni identitet‘ ključni pojam. Migranti u Evropi se ne raspoređuju ravnomerno, nego žive u enklavama. Na taj način oni čuvaju svoj identitet i ne suočavaju se sa potrebom da uče jezik i da usvajaju evropske običaje i kulturu. Slika Evrope će se menjati, jer Evropljani računaju da će se došljaci potpuno asimilovati, a sa svoje strane došljaci se tome suprotstavljaju i zato za sada nema izlaza iz migrantske krize. Uz to ide i virus islamskog ekstremizma, koji se širi Evropom zahvaljujući članovima različitih terorističkih grupa poput DAEŠ-a, koje se infiltriraju među migrante“, upozorava ruski stručnjak.
Korovin ističe da je onaj koji je započeo izbegličku krizu kaznio Evropu zbog njenog idealističkog stava povodom toga kako treba da izgleda svet.
„Sujetna Evropa je počela da smatra da upravo ona definiše sve paradigme razvoja čovečanstva i da će svi prihvatiti evropski model. Naravno da su Evropljani bili iznenađeni kada je ispalo da je malo ko spreman da poštuje njihov idealistički model. Znači, radi se o krizi evropske civilizacije i taj problem se ne može rešiti usvajanjem novih zakona i podizanjem ograda“, smatra Korovin.
Svojevremeno je Korovin ovako definisao princip rusko-američkih odnosa: „Ukoliko Asad kaže da je Rusija njegov prijatelj, to znači da je sa stanovišta Vašingtona sirijski predsednik neprijatelj Amerike“.
Na pitanja da li će SAD insistirati na podeli Sirije, ukoliko se Rusija zalaže za teritorijalnu celovitost te zemlje, i da li će u tom slučaju Kurdi dobiti sopstvenu državu, Korovin kaže:
„Nakon što se raspao Sovjetski Savez, SAD se već dve decenije bave rasparčavanjem velikih zemalja kako bi na tim teritorijama napravile sitne državice koje će na kraju 'usvojiti‘ vrednosti američke demokratije, jer bezbolno to mogu da urade samo dezintegrisana društva.
Prema američkim planovima, Siriju očekuje podela. Autonomija za Kurde bi bila prva etapa ovog procesa, ali treba imati u vidu da ista sudbina očekuje i Tursku ukoliko ona bude odlučila da se oslobodi američkog upravljanja spolja“.
„Sve to ne znači da su Amerikanci pristalice jedinstvene kurdske države, odnosno ujedinjavanja Kurda koji žive u Iraku, Siriji i Turskoj. Naprotiv, u interesu Amerike je da napravi što više kurdskih država na Bliskom istoku. Arapsko proleće, i sve što se trenutno dešava na tom području, rezultat je implementacije plana 'Veliki Bliski istok‘, koji podrazumeva upravo rasparčavanje država, uništavanje kolektivnog identiteta i stvaranje novog, arapskog kotla za pretapanje. U tom slučaju narodi Bliskog istoka će izgubiti tradicionalne sisteme vrednosti, a samim tim i imunitet na liberalni američki model. Bojim se da kontrolisani haos očekuje i Siriju i već uništenu Libiju i druge bliskoistočne zemlje, ne isključujući, da ponovo istaknem — i Tursku, kada Amerikanci budu shvatili da Erdogan umesto da radi u interesu SAD, radi samo u interesu svoje porodice i svoga klana“, zaključuje Korovin.
