„Mislim da se premijer Vučić odupire ruskom pritisku. Ruski pritisak je različit od američkog. Mi ne želimo ništa od Srbije, samo hoćemo da postane zemlja održive demokratije, dok Rusija želi da ima dominantan uticaj, što znatno otežava stvari“.
Ako umesto termina „ruskom“, „ruski“ i „Rusija“, pročitate „američkom“, „američki“ i „Amerika“, prethodno citirani pasus će biti činjenično tačan, neće vas podsetiti na trla-baba-lan žalopojku većine predstavnika NVO organizacija u Srbiji, i predstavljaće sažetak onoga što Ruska Federacija radi na delu.
Želite li pak apsolutnu istinu i hiruršku preciznost, onda i termine „američkom“, „američki“ i „Amerika“ zamenite na sva tri mesta sa „Džon Mekejn“, jer je upravo ovaj republikanski senator autor nesuvisle opaske u koju ni sam ne veruje, a većinska Amerika mu je rekla „ne“ još 2008, kad je na predsedničkim izborima potučen od Baraka Obame. Od tada većinu onoga što korisno, sa mukom, napravi Obama, Mekejn za tili čak poruši. No, to nije naš problem.
Pitanje kredibiliteta
Bivši kongresmen iz Njujorka Džozef Diogardi tvrdio je svojevremeno da je Džon Mekejn, kao albanski lobista, učinio sve što je od njega zatražila Albansko-američka građanska liga, uključujući i naoružavanje Oslobodilačke vojske Kosova.
Taj čin, saglasićete se, sa etikom nema dodirnih tačaka, ali je lobiranje u Americi ozakonjeno, pa je i to problem tamošnjih građana, poreskih obveznika i pravosudnih institucija. Međutim, taj isti čin senatoru Mekejnu i te kako — pa taman da je jedni, a ne što sličnih gafova ima previše — uskraćuje mogućnost u nakani „soljenja pameti“ bilo kome, a pogotovu nezavisnim državama.
No, svakako nije naše da se mešamo u uređivačku politiku kolega iz Glasa Amerike i sporimo što su ga intervjuisali, ali zato možemo da primetimo da su ga suvislo — jer je toliko očigledan pritisak na Srbiju, ali sa Zapada — pitali da li Srbija može da održi neutralnost i da nastavi da balansira između Zapada i Rusije. Odnosno, da li može da ima sporazume i sa NATO-om i sa Moskvom.
Napad je najbolja odbrana, pa Mekejn odgovori onako kako počesmo ovaj tekst, još reče da razume da je pritisak Rusije veoma veliki, i posavetova premijera Srbije da mora da bude oprezan.
Čuvaj se, Vučiću, ali od Mekejna
Džon Mekejn je bio lojalni pristalica politike administracije američkog predsednika Ronalda Regana. Ako znamo da je Regan, pored Margaret Tačer, simbol za neoliberale, ako pritom znamo da je jedan od principa kojim se oni vode to da ne postoji besplatan ručak, onda ovi besplatni saveti srpskom premijeru dodatno upozoravaju na oprez, ali od savetodavca. Jerbo Mekejn ništa ne radi altruizma radi, već isključivo svog interesa radi. A njegov je interes i kad radi za interese treće strane.
To da li će Srbija uspeti da ostane neutralna, prema zabrinutom Mekejnu, umnogome će imati veze sa „akcijama Vladimira Putina“ jer je „veliki deo pritiska koji Putin vrši na Srbiju povezan sa medijima, informacijama, propagandom“. Te će zato, nastavi Mekejn, morati da mu se suprotstave „i Srbija i Sjedinjene Države“.
E, ovde bi savršeno legla ona filmska replika Petra Božovića u kojoj se pominje slameni šešir i još ponešto u tom šeširu — što pristojan portal kao što je Sputnjik ne dozvoljava sebi da izvorno citira, ali što svi vi sad razumete i saglasni ste sa time. Dalje se nećemo pravdati, jer nemamo kome. To što se medija i ove „propagande“ pomenute tiče.
Dakako, koliko znamo — a znamo, Mekejn ne predstavlja Sjedinjene Države, pa i ovo oko suprotstavljanja služi samo za teranje kapom vetra koji bi trebalo da odnese glas do Prištine, Tirane ili do tamo gde je buđelar. Razumeli smo se.
Nemojte nam više pomagati
U Srbiji, uopšte, postoji dobro mišljenje o Amerikancima, kaza dalje Mekejn, uz ogradu da i dalje postoji određeno ogorčenje zbog sukoba, ali se „može reći da je Srbija danas u daleko boljoj situaciji nego što je bila tada, te da srpski narod treba da zna da mu SAD pomažu i da je ekonomiji Srbije potrebna pomoć“.
Branitelju naš Džone, sadašnja pozicija Srbije je utoliko bolja jer nam, za razliku od one iz sukoba, sad ne padaju bombe u krilo, ali nam takvi kao vi i dalje trupte oko glave i udaraju nas po bubrezima. Na osiromašeni uranijum smo se, očito, navikli, jer preživljavamo, pa vam — kao čoveku sklonom lakoj zaradi — možemo predložiti da nekako materijalizujete srpski autoimuni lek na njega. Eto neke zahvalnosti i sa naše strane.
Što se tiče toga da srpski narod zna kako mu SAD pomažu, potpuno ste u pravu. Zna narod. A ako i ne zna, vi i vama slični ga svakodnevno podsetite. Toliko nam pomažete da preteraste, kao dug zelenašima da vraćate. Svaki put kad pomažete, sedam miliona građana Srbije kolektivno kuka iz sveg glasa. Prekinite.
Dosta ste nam pomagali. Sad nas u ovoj „muci“ sa Putinom nemojte braniti. Za sve ove decenije vašeg pomaganja smo nešto i sami naučili, pa će dati Bog i sreća junačka da se izmigoljimo od Putinovih „pritisaka“.
Lepo je i što brinete kako ćemo se izboriti sa izbegličkom krizom. Doista, ne možemo da se saglasimo sa vama — ne zamerite, ali to ne može niko ko ume da razlikuje dobro od zla — sa vašom ocenom da izbegličke krize ne bi ni bilo da su Sjedinjene Države uklonile Bašara el Asada s vlasti i održale kontrolu nad situacijom u Iraku. U to čak ne veruju ni — kako vam zli jezici spočitavaju — vaši ortaci iz DAEŠ-a.
Vama još jedared hvala. Želimo vam isto što i vi želite nama.
