Prema njegovim rečima, Kurdi već sto godina žive bez sopstvene države i stalno brane svoj nacionalni identitet i pravo da govore maternji jezik.
„Ali, taj period borbe za opstanak se bliži kraju. Nećemo dozvoliti nikome da krši naša prava, ne želimo više da živimo pod jarmom drugih država“, ističe on.
Činjenica da su irački predsednik i šef diplomatije Kurdi nije sama po sebi rešila probleme kurdskog naroda, kaže visoki funkcioner Demokratske stranke Kurdistana.
„Nismo dobili pravo da upravljamo zalihama nafte na našim teritorijama, pešmerga nije priznata od strane zvaničnog Bagdada. Po zakonu, Bagdad mora da izdvaja za naš region 17 odsto ukupnog državnog budžeta, ali u praksi od 2013. godine do sada dobili smo samo jednu desetinu onoga što nam je namenjeno. U Siriji, Iranu i Turskoj, mnogi Kurdi su takođe na visokim funkcijama, ali to ne znači da se naši problemi rešavaju“, objašnjava on.
Avni kaže da će, iako su Iran, Irak, Sirija i Turska protiv stvaranja nezavisnog Kurdistana, ove godine Kurdi ipak održati referendum o nezavisnosti, i da se sada vrše sve neophodne pripreme za to.
„Smatramo da su Turkmeni, Arapi i Iranci naša braća. Oni su naše komšije, i ne želimo da ratujemo sa njima. Zagovaramo stvaranje nezavisnog Kurdistana, ali kroz dijalog, bez krvoprolića“, dodaje političar.
Demokratska stranka Kurdistana, kada se radi o referendumu, pre svega očekuje podršku SAD i Rusije.
„Rusija je kroz istoriju pokazivala prijateljski odnos prema kurdskom narodu. Kada je na teritorijama na kojima žive Kurdi bila zabranjena kurdska književnost i kultura, u Rusiji su bez ikakvih prepreka radili kurdski pesnici i pisci. Rusija je doprinela razvoju kurdske kulture, mnogi Kurdi su stekli obrazovanje u ovoj zemlji. Nadam se da će nam Rusija pomoći u formiranju nezavisnog Kurdistana“, zaključuje on.
