Ruski atletičari ne mogu na Olimpijske igre? Ovu vest, kao udarnu, objavili smo posle izjave predsednika nezavisnog komiteta Svetske antidoping agencije VADA Ričarda Paunda koji misli da „Rusi neće moći da nastupe u Riju“ jer „IAAF i VADA ne žele da rizikuju reputaciju promenom odluke“!
Kako podseća „Raša tudej sport“, Paundova komisija je početkom novembra prošle godine objavila izveštaj u kome se tvrdi da su ruski atletičari i funkcioneri umešani u široko korišćenje dopinga, ometanje doping-testova i zataškavanje korišćenja nedozvoljenih sredstava. Dva dana pre najave zabrane je jedna od najboljih teniserki sveta Marija Šarapova priznala da je bila pozitivna na doping testu tokom Australijan opena na lek meldonijum.
A i da Šarapova to nije priznala, VADA bi ovakvu vest sama objavila, kao što ju je i objavila.
Sklopiti (za)crtano
Međutim, stvarna udarna vest, ili niz udarnih vesti čija se frekventnost pojavljivanja u poslednje vreme pojačava jeste: udar na Rusiju. Sve ostalo je garnirung ili ukras, kao celofan oko ruža koje su juče dobijale dame. Recept je lako pamtljiv.
Takozvana država Kosovo i pored svih diplomatskih nagovaranja i pritisaka, vojnih pretnji i stvarnih oružanih udara, i velike količine prosutog novca, najviše američkih poreskih obveznika, nije uspela da postane članica Ujedinjenih nacija. Svaka majka voli svoje čedo (ma kakvo ono bilo) pa tako i administracija u Vašingtonu nije pala u očaj, već se krenulo u pojedinačno priznanje tvorevine koju žele da naprave u srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Paralelno sa time tekao je i proces zaokruživanja državnosti, tako što je takozvano Kosovo gurano u specijalizovane agencije UN, ali i u sportske saveze. I tako asocijacija po asocijacija, savet po savez, nadajući se da će konstantno kalemljenje dati fasadu nečemu što uprkos svemu pobrojanom ne liči na državu već na frankenštajna.
Ali, taj frankenštajn će učestvovati na Olimpijskim igrama u Riju.
Već smo pisali da se početak otimanja Kosova i Metohije i prva bomba koja je iz aviona NATO-a pala na Srbiju poklopio sa uzdizanjem Ruske Federacije. Za proteklo vreme, međutim, to uzdizanje Rusije imalo je neuporedivo veće rezultate, a — kao što i u Srbiji znamo — ne samo da se za dobrim konjem prašina diže, već je ruski medved poslednjih godina neuporedivo više od toga počeo da smeta svetskom poretku uspostavljenom posle kraja Hladnog rata.
Administracija Vladimira Putina počela je ne samo da vraća standard u Rusiji, već i geopolitičku sliku sveta u ležište, tačnije ravnotežu. Pošto je navika služavka koja se konačno udaje za gospodara, Zapadu se — a svi znamo da to može da bude pročitano kao Americi — ne razvodi od uloge glavnog svetskog kadije — koji i tuži, i sudi, i baca bombe po ušima nezavisno od suđenja.
Međutim, čudna je sorta ruski medved, pa su njegove navike barem nekoliko vekova starije od američkih. Glavna karakteristika im je da se pod pritiskom šire grupisanjem.
Tako su branitelji posthladnoratovskog svetskog poretka zbunjeni kako to da sankcije, špekulacije sa energentima, i mnoge druge samo njima svojstvene metode ne daju rezultate. No, ne menjaju pristup, samo intenzitet pritiska. U tom naumu sad udaraju i po cevanicama i leđima (u glavu im još ne pada na pamet) primenjujući kosovski recept, ali u obrnutom smeru.
Ako ne možeš da pobediš — izbaci
Sad svaki čas, asocijaciju po asocijaciju, aferu po aferu, žele da izbace Rusiju. Mantra otprilike izgleda: ako ne možemo da vas pobedimo, oteraćemo vas sa bojišta. A sve to zajedno ima za cilj jačanje nezadovoljstva građana Rusije prema Putinu, iako istraživanja javnog mnjenja i stavovi tih građana pokazuju suprotno.
Zato je prošle godine žrtvovan Sep Blater, predsednik Svetske fudbalske federacije FIFA, sa namerom, barem pokušaja radi, da se Rusiji oduzme organizacija Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. Iste godine je došao pomenuti izveštaj o dopingu.
A naviknuti da se u poslednje vreme pojedine teorije zavere ispostave kao tačne, u oči upada i koincidencija slučaja Šarapova i odmah posle brza najava zabrane učešća ruskim atletičarima na Olimpijskim igrama u Riju.
Spin doktori ne bi bili angažovani od branitelja predputinovskog svetskog poretka kad ne bi iskoristili tako zvučno ime kao što je Šarapova u korist namere da slika iz Rija ne pokazuje pobede ruskih sportista. Ili je i slučaj Šarapova deo projekta. Nebitno, rezultat je isti.
Veliki je problem, da još pojasnimo značaj njihovog nauma, kad javno mnjenje na Zapadu koje svakodnevno sluša o ruskim gulazima, u istim izvorima informisanja vidi pobede sportista iz tih navodnih gulaga. Još veći će problem biti kad za dve godine vidi sliku sa ruskih stadiona, na svetskom fudbalskom prvenstvu u Kazanju. Ta slika javno mnjenje koje na Zapadu konstanto truju može samo da zbuni, ali i da okrene protiv medija i njihovih nalogodavaca.
Doping i teroristi, kako se gde čita
Da se do kraja razumemo — doping jeste (globalni) problem. Kao što je i terorizam (globalni) problem. Samo su bitni aršini, koji nikako nisu jednaki za sve. Dok se vraćanje Krima pod državne granice Rusije ne toleriše, pravim i nedelima dokazanim teroristima se pravi država i kaleme priznanja. Dok se slučaj pojedinačnih sportista iz Rusije koji koriste medikamente tek stavljene na listu nedozvoljenih supstanci pripisuje državi Rusiji — kao da je lično Putin sa dlana davao lek i vodu Šarapovoj — u isto vreme se zaboravljaju američki sportisti koji su sinonim za doping, u najbukvalnijem tumačenju.
Poodavno su poznati slučajevi sprintera Merion Džons — kojoj je oduzeto pet medalja sa OI u Sidneju, Tima Montgomerija — koji je priznao korišćenje nedozvoljenih sredstava i koji je osuđen na pet godina zatvora zbog rasturanja heroina, kao i Tajsona Geja, koji je 2013. bio pozitivan na antidoping testu.
Takođe je globalno poznato da je zbog marihuane „palo“ mnogo košarkaša u američkoj profesionalnoj NBA ligi.
Pre četiri godine su svi svetski mediji objavili da je Lens Armstrong, američki biciklista sa sedam uzastopnih titula Tur de Fransa, najveće rezultate postigao uz pomoć ilegalnih supstanci, pa su mu oduzete sve osvojene titule. A na primeru otkazane borbe između bokserskih šampiona Flojda Mejvedera i Manua Pakjaa iz januara 2010. se možda najbolje vidi ozbiljnost problema dopinga u Americi, jer je meč otkazan pošto se borci nisu dogovorili oko načina doping kontrole.
I? Treba li posle svih ovih, nasumično pomenutih primera dopinga, zabraniti Americi kao državi i svim sportistima koji nastupaju pod njenom zastavom da učestvuju na Olimpijskim igrama ili nekim drugim takmičenjima? Ne, nikako. To nikome ne pada na pamet.
Svetska antidoping agencija je u hijerarhiji iznad Svetskog olimpijskog komiteta, svih nacionalnih olimpijskih komiteta i svih sportskih saveza i liga. Svetski antidoping kod VADA je prihvatilo više od 600 različitih sportskih organizacija, i on služi kao osnova za najstroži sistem antidoping kontrole. Dakle, VADA kao takva, i sportisti sa imenom i prezimenom, krivi su za doping. Pa neka onda Svetska antidoping agencija kazni samu sebe. Ili neka (barem) prestane da se bavi (geo)politikom. Pala je na testu.
