Poljski vodoinstalater je ponovo tema u Briselu. Usred izbegličke krize, Evropska komisija je predložila nova pravila za radnike na privremenom radu u nekoj od zemalja-članica. Misli se pre svega na radnike iz Istočne Evrope koji rade u ekonomski razvijenim zemljama na zapadu kontinenta.
Evropska komisija je predložila da budu jednako plaćeni kao njihove zapadne kolege na istom poslu. Bez obzira na poreklo, svi radnici bi trebalo da imaju iste plate, kaže komesar Marijan Tisen koja je predstavila predlog zakona. Ovo do sada nije bio slučaj. Između radnika na privremenom radu i lokalnih radnika postoji velika razlika u primanjima, do 35 odsto. Zakon obavezuje poslodavce da stranim radnicima na privremenom radu plate najmanje zakonom propisani minimalac, na čemu se oni najčešće zadržavaju. Ako unutar EU važe zakoni slobodnog protoka robe i ljudi, razlike u položaju radnika u zavisnosti od zemlje iz koje dolaze govore o nejedinstvenoj politici rada koja omogućava njihovu eksploataciju i produbljuje nejednakosti.
Evropski zakoni iz 1996. i 2004. godine i direktiva Bolkenstejn iz 2006. godine, koja je izazvala mnogo buke oko uslova za rad „poljskog vodoinstalatera“ na privremenom radu, išli su na ruku poslodavcima koji su shvatili da mogu da zaposle radnike iz Istočne Evrope i plaćaju ih manje nego lokalne.
Radnici iz Istočne Evrope ne samo što su manje plaćeni, već često rade duže i nemaju beneficije koje imaju njihove zapadne kolege, poput bonusa, trinaeste plate i sl.
Između 2010. i 2014. godine broj radnika na privremenom radu unutar EU je porastao za 45 odsto i dostigao dva miliona 2014. godine, najviše u oblasti gradnje, a potom industrije i poljoprivrede.
To je stvorilo otpor lokalnih radnika koji ih doživljavaju kao „nelojalnu konkurenciju“.
Novi predlog Evropske komisije neće ukinuti nejednakost, pošto ne predviđa da poslodavac radnicima na privremenom radu plaća kotizaciju za socijalno i penziono prema zakonima zemlje u kojoj rade, već prema zakonima zemlje iz koje dolazi.
Razlike unutar EU su velike — u Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji nivo socijalnih izdataka je oko 25 odsto, u Francuskoj blizu 60 odsto.
Zbog toga su radnici sa istoka Evrope i dalje jeftini na Zapadu.
Predlog Evropske komisije je i da se dozvoljeni boravak radnika na privremenom radu ograniči na 24 meseca, umesto dosadašnjih 30.
Dvanaest zemalja EU se sprema da blokira ove mere, ocenjujući da služi isključivo interesima zapadnih članica Unije. Borba u Briselu bi mogla još više da produbi podelu između istoka i zapada EU, koju je osnažila izbeglička kriza.
„To neće biti laka borba“, priznaje francuski ministar finansija Mišel Sapen.
Sve oči su uperene u Veliku Britaniju, čije mišljenje bi moglo da bude presudno.
London je kao jedan od uslova da ostane u EU tražio da sam donosi odluke koje se tiču radnika iz EU na svojoj teritoriji. Velika Britanija želi da se otarasi svojih „Poljaka“, kao i većina razvijenih zapadnih zemalja u kojima je ekonomska kriza produbila utisak da strani radnici oduzimaju posao domaćim. Zapadne članice Unije se nadaju da će služiti njihovim interesima, pošto više ne mora da se obazire na ono što kaže Evropska komisija, te će manje će biti zainteresovana da kritikuje predložene mere.
