Tomislav Nikolić i Vladimir Putin se sreću češće nego što se svaki od njih pojedinačno viđa sa geografski mnogo bližim zemljama. I, kako za Sputnjik kaže srpski predsednik uvek ima mnogo pitanja o kojima je potrebno razgovarati:
— Nekoliko pitanja koja su sada možda malo sklonjena u stranu zato što mi ovde imamo izbornu kampanju i odlučujemo ko će biti na vlasti. Izbori su izbori, oni i služe zato da građani odluče o tome ko će biti na vlasti. Teoretski je sve moguće, ali ja mislim da ćemo i posle izbora imati isti sistem, istu najjaču stranku, iste odnose, pa ima mnogo tema o kojima možemo razgovarati. Ponekad treba uveriti ruskog partnera da je sve ostalo normalno, onako kako je i bilo, ili šta znače nekakvi sporazumi koje potpisujemo i sa jednima i drugima, ili vojne vežbe koje potpisujemo i sa jednima i drugima. Mi smo u situaciji ne samo da treba da ubedimo rusku stranu, nego mi moramo da ubedimo i zapadnu stranu kad je reč o nekim potezima koje vučemo sa Ruskom Federacijom. Dakle, Srbiju tako jedan vuče za jedno rame, drugi za drugo, mogli bi da nam iščupaju obe ruke ako ne bismo znali kako da vodimo tu svoju politiku, a ponekad i mediji naprave afere u odnosima.
U odnosima između dveju država ekonomski odnosi imaju značajno mesto. Hoće li to biti tema Vaših razgovora sa ruskim kolegom?
— Sklopili smo dobre odnose u namenskoj industriji, treba ih učvrstiti. Srbija bi mogla biti mesto gde bi Rusi mogli da nađu zamenu za mnoga mora na koja ne idu više zbog sankcija. Istina, Srbija nema more, ali ima banjski turizam koji može da zameni turski morski turizam, jer se on uglavnom zasniva na bazenima. Naši bazeni su bar lekoviti. Dalju saradnju, i ekonomsku i privrednu, treba neprestano učvršćivati… Mnogo sporazuma nismo potpisali, a trebalo bi. Uvek imamo o čemu da razgovaramo. Treba rešavati kompleks u Pančevu, u znatnoj meri smo vratili dugove ruskoj strani… Mislim da nikad neću izgubiti nadu da možemo da radimo „Južni tok“. Kako se stvari odvijaju u EU, i kako oni često krše sopstvene dogovore, počinjem da se nadam da bi mogli da odustanu od svojih stavova koji sprečavaju izgradnju „Južnog toka“. Tim pre što bi bar sedam–osam članica EU od toga imale direktnu korist.
I dalje verujete u EU?
— Znate, kad se nalazite u reci, vi morate da plivate, ako ne plivate nećete izaći na površinu. Mi smo okruženi Evropskom unijom, takva nam je geografija. Da vodim neku drugu državu koja ima granicu sa Ruskom Federacijom postojalo bi mnogo varijanti i mislim da ne bih tako lako odlučio da idemo u jedan savez ignorišući drugi koji bi možda mogao da nam da i mnogo bolje uslove za život naših ljudi nego što imamo. Ali vreme nosi breme, što kaže naš narod, svako ima priliku da se dokaže. EU sada ima priliku da se dokaže, ne da se ponaša kao nov vozač koji vozi po propisima kad greje sunce, pravilno vozi desnom stranom, kad treba — prikoči, stane, a čim padne kiša ili dođe do nekog malog incidenta na putu — novi vozač sleće sa puta. Dakle EU je imala bogatstvo, imala je dobre osnove, dobre sporazume, dobre ugovore, dobre zakone, sad se desila migrantska kriza i odjednom vidite da bar polovina članica EU uopšte nema zajedničku politiku u vezi sa tim, pet država nema zajedničku politiku u vezi sa Kosovom i Metohijom, neke države dižu ograde, neke ne dižu. I ranije sam govorio da Evropa jeste bez granica, ali gde god prelazite bivšu granicu vi vidite sve instalacije, kućice, sve stoji, samo nema ljudi. Prođite sada, policajci, carinici, svi su ponovo u tim kućicama, svi ponovo kontrolišu sve kao da nije bilo EU. Znači jedna noć je bila dovoljna da se sve sruši. I ne daj bože šta nas sve čeka sa migrantima, to samo može da destabilizuje odnose u EU do mere da će ona još mnogo veće slobode dati svojim članicama nego što je to učinila sa Britanijom, mnogo više para nego što je dala Grčkoj ili što je dala Turskoj. Dakle, videćemo, kako će stvari da se razvijaju, zato ne dozvoljavam da pokvarimo odnos sa Rusijom. Pre svega zato što nemamo razloga za to, a drugo nama će Rusija tek biti potrebna.
Nalazimo se u predizbornoj kampanji i prirodno je da opozicija koristi svaku mogućnost da napadne vlast. U ovom trenutku neke opozicione partije zameraju vlasti odnos prema Rusiji. Raniji izbori zavisili su od odnosa prema Kosovu, pa od odnosa prema EU… Da li se sada može reći da odnos prema Rusiji utiče na odluku građana ko će biti na vlasti?
— Mi danas imamo nekoliko stranaka koje zagovaraju odnose isključivo sa Ruskom Federacijom, i one će imati svoje glasače, ali ne bi valjalo da preuzmu vlast. Ja to govorim zato što imam mnogo više iskustva od svih i mnogo više ljubavi prema Rusiji od ostalih. Ja sam tu ljubav iskazivao i kad je to bilo teško, kad oni nigde nisu postojali, ali ovog časa Srbija bez svih investicija koje su došle sa Zapada, bez radnih mesta koja su otvorena zahvaljujući investicijama u fabrike (koje su, doduše, trebalo da proizvode za rusko tržište) Srbija bi teško opstala.
Oslonjena na saradnju isključivo sa Rusijom sa kojom nema granicu, u koju mora da ide preko EU, Srbija bi jako teško razvijala svoju ekonomiju. Moja ideologija je da se sarađuje i sa Istokom i sa Zapadom. Tako bih vodio političku stranku, tako obavljam funkciju predsednika Republike. Rusija je veoma popularna među građanima Srbije, i stranke koje sa njom uopšte ne bi sarađivale, u kampanji će reći da žele. Mislim da je SNS izvanredan spoj, ponekad veoma pritisnuta, ponekad učini neki potez za koji bi se nekome učinilo da remeti balans, ali posle toga se ispostavi da ne preteže ništa ni na jednu stranu i da ne može stranka, ako je narod rusofilski, da bude protiv Rusije, ni protiv saradnje sa njom. Međutim, okolnosti su takve da uticaj Rusije na naš život nije tako jak da bi politika mogla da se potpuno prepusti uticaju Rusije. Ja koristim tu ljubav Rusije prema nama, njen uticaj u svetu u obavljanju svoje funkcije. I to je rezultiralo vetom u SB na izglasavanju rezolucije o Srebrenici. To je uticalo na glasanje o prijemu tzv. republike Kosovo u Unesko. To su potezi za koje je Rusija pokazala i odlučnost i hrabrost i velikodušnost prema Srbiji, ali ne očekujte da to sve uzvratimo tako što bi smo rekli da mi više ne možemo i nećemo sa EU. Srbija je, za ovih 15–ak godina, dovedena u situaciju da više ne može tako lako da kaže da može bez EU. Mi nešto možemo bez EU, ali nešto, boga mi, i ne možemo.
Možemo li nešto da učinimo za poljoprivredu, s obzirom da je poznato da Rusija može da apsorbuje sve što mi proizvedemo. Nisu se nama šanse pojavile od uvođenja sankcija Rusiji, nego već godinama imamo Sporazum o bescarinskom izvozu, ali nemamo šta da izvezemo.
— Za razliku od nekih, ja to vrlo dobro znam, mi nismo dobili neku mnogo veću priliku sankcijama koje je Rusija uvela drugima, a ono što mi proizvedemo uvek smo mogli da prodamo Rusiji, ali ne možemo da proizvedemo… Ja sam o tome razgovarao sa Rusima. Da li vam treba hrane? Onda morate da investirate u našeg seljaka, da može da proizvede hranu. Mi nemamo odakle. Pitanje je da li ćete i dalje kamionom da idete po selima i uzimate po dve–tri svinje ili krave, ili tri tone šljiva koje proizvedu, ili ćete to da napravite sistemski, da se vidi koliko ste uložili i da sklopite dugoročne ugovore sa seljacima, da znaju po kojoj ceni im isplaćujete ili kako vam vraćaju ono što ste uložili. Mislim da će u narednih nekoliko dana najpre Kragujevac da potpiše veoma dobar sporazum sa Kinom u proizvodnji stoke gde će biti ugovoreno 50.000 tona stoke godišnje, sa ulaganjem kineske strane, sa jasnom cenom na pet godina po kilogramu mesa i seljak će znati koliko novca dobija i koliko će stoke morati da proda da vrati taj dug koji je napravio. A kad imamo sigurnu cenu, ja sam ubeđen da ćemo zaposliti mnogo ljudi… Dakle, moraju da se prave dugoročni aranžmani. Rusija da bude investitor, mi da proizvodimo i da vraćamo sve dugove. Ugovori treba da budu dugoročni, kad Rusiji treba 100.000 tona — dobija 100.000 tona. Osnov za saradnju je samo da li Srbija ima 100.000 tona takvog kvaliteta, a nisu osnov za saradnju sankcije. Rusija je neiscrpno tržište, ali mora da shvati da treba uložiti u proizvodnju.
I poslednje pitanje vezano je za „Južni tok“, bolje reći za neke druge tokove koji se stalno crtaju, a zajedničko im je da zaobilaze Srbiju. Evropa koja nije dozvolila „Južni tok“ zbog Trećeg energetskog paketa sad dozvoljava „Severni tok 2“… Da li je to tema razgovora i sa EU i sa Rusijom?
— Ja sam, nažalost, i za „Turski tok“ rekao, iako nisam znao da ga neće biti, da on za nas ne predstavlja ništa. Bilo je priče i o nekom gasovodu koji bi kroz Bugarsku prošao, ali i taj nema kapaciteta da dođe do Srbije. Ostaje samo „Južni tok“, jedini koji Srbiji donosi prihode, a ne samo da troši…
Pritom ga oni grade svojim sredstvima.
— Tako je… Ne znam, možda je rano da se sumiraju rezultati, ali to nas je unazadilo i naši prihodi u budžetu zbog toga su manji, i zato su manje plate i penzije, i zato su štednje veće, sve smo mi to mogli da nadoknadimo samo prihodima od tranzita ruskog gasa kroz Srbiju. Sad sve zavisi od Evrope i Rusije, kad usklade svoje odnose, ako su moje informacije tačne, neke od evropskih država će biti protiv automatskog produženja sankcija Rusiji zato što je to kao da jedni drugima zatvorite izvor i čekate ko će pre da umre. Niti će se Rusija oporaviti ako se ne ukinu sankcije, niti će Evropa da se oporavi ako se ne ukinu sankcije. Jednostavno, jedni drugima su zatvorili vodu.
Neke zemlje su protiv automatskog, ali ne i protiv ukidanja sankcija uopšte.
— E, da vidimo onda kako će to dalje da rezultira pošto je do sada bilo nezamislivo da ne bude automatskog produžavanja, pa evo već se neki bune i kažu kolika im je šteta. Odakle će oni da namire štetu? Iz evropskih fondova će to jako teško da ide. Nadam se da će da sednu i da se dogovore, da prestanu te besmislene sankcije. Sa ukidanjem sankcija, sve bi moglo da ponovo bude sa puno nade, sa puno vere… Inače se postavlja pitanje šta se mi to u Evropi povezujemo, gde će biti Evropa sutra, šta će biti… Ispoljila se jako velika sebičnost evropskih država, pokazalo se da bi Angela Merkel mogla da padne samo zato što ispunjava evropske kriterijume. To bi onda bio i nonsens i apsurd i sve bi nas uputio da razmišljamo hoćemo li mi išta dobiti time što bismo postali članica EU. Vreme je pred nama, vreme je za mudrost i za hladnu glavu, a Srbija je tu jedan kamen u reci, kako bude naišla jača voda tako će i kamen da se zakotrlja. Ne možemo da promenimo ništa, možemo samo da zadržimo ljudski odnos prema migrantima, bratski odnos prema Rusiji, ravnopravan odnos prema EU i Rusiji, pa kako nam bog da. Kako su živeli naši preci i iza nas će nešto da ostane.
