Malo buke na protestima protiv „okupatorske EU“ i „NATO fašista“ u poslednjih nekoliko dana bilo je dovoljno da se srpska javnost zainteresuje za veoma mladu (u svakom smislu) političku snagu, arhaičnog imena — Savez komunista Jugoslavije (SKOJ).
Prvi sekretar SKOJ-a, podmlatka Nove komunističke partije Jugoslavije (NKPJ), Aleksandar Đenić kaže da incidenti na tribinama CIRSD-a, CEAS-a i na Fakultetu političkih nauka nisu deo predizbornog marketinga, već da su skojevci samo želeli da poruče da je Srbija okupirana, kao i da postoje oni koji se ne mire sa okupacijom.
„Mi smo deca kapitalizma, a SKOJ je nastao kao reakcija na današnji kapitalistički sistem“, kaže Đenić za Sputnjik.
„Neko ko je rođen u kapitalizmu ima razloga da bude protiv sistema u kome živi. Mi smo buntovnici s razlogom, i jedina nam je perspektiva da se borimo za bolju budućnost“, dodaje on.
Prvi sekretar SKOJ-a smatra da je 95 odsto mladih u današnjoj Srbiji nezadovoljno okolnostima u državi, ali da na pogrešan način kanališe to nezadovoljstvo. Kad je reč o političkom delovanju, „mejnstrim“ političke partije mladima nude „šarene laže“, a mladi im u kampanjama služe samo kao ukras.
Na pitanje kako se neko ko je rođen deceniju posle Titove smrti obreo u komunističkoj partiji, Đenić odgovara da mu je deda bio učesnik rata i da dolazi iz levičarske porodice. Kum mu je musliman, a najbolji očev prijatelj je Hrvat.
„Moji roditelji su u vreme socijalizma bili zaposleni. Moj deda je kao radnik uspeo da u socijalizmu zaradi stan, a otac je kao mašinski inženjer već 16 godina bez posla. U dedinom stanu žive tri generacije moje porodice. Majka mi radi, otac je nezaposlen, i uz to neko porodično nezadovoljstvo formirao sam se kao ličnost“, kaže Đenić.
Na njegove političke stavove je, kaže, uticalo i to što mu je od detinjstva bila dostupna ozbiljna literatura iz političke ekonomije i filozofije. U ranoj mladosti je slušao pank, ali je ubrzo shvatio da svaku subkulturu vrlo brzo apsorbuje sistem i pretvara je u „ventil“ za nezadovoljne.
Đenić je apsolvent antropologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ostalo mu je samo da odbrani diplomski ispit. Jedan je od boljih studenata, sa prosekom 8,50. Želja mu je da posle diplomskog upiše master i ostane u akademskoj zajednici, ali ne veruje da će i uspeti.
„Poznato je da i u akademskoj zajednici vladaju nepotizam, poznanstva i novac. Bitnije je čiji si nego šta i kako radiš“, objašnjava on.
Jedan od razloga zašto još uvek nije diplomirao je i to što sedam meseci godišnje provodi u selu u Zapadnoj Srbiji, gde se zajedno sa ocem bavi uzgojem malina. Njegova porodica je vikendicu izgradila tokom socijalizma, a danas su prinuđeni da se bave teškim fizičkim poslovima da bi preživeli od prvog do prvog. Međutim, iako je malina najvažniji srpski poljoprivredni brend, Đenić kaže da proizvođači jedva preživljavaju.
Kad je reč o organizaciji na čijem je čelu, kaže da i današnji, kao i predratni SKOJ, ima sedam sekretara. Broj sekretara nema veze sa istorijskom analogijom sa slavnim prethodnicima, već sa organizacionom strukturom partije. SKOJ okuplja mlade od 16 do 30 godina, a i ostalih šest sekretara ima sličnu životnu priču.
Osim Đenića, sekretari SKOJ-a su i Nemanja Potrebić, diplomirani geograf koji povremeno, na određeno, predaje po osnovnim školama, Vladimir Davidović, nezaposleni istoričar koji živi od preprodaje knjiga, Marko Šović i Nemanja Nedović, studenti filozofije iz Novog Sada, Bogdan Ninković, student Više politehničke škole iz Beograda i Jovan Živanović, student Pravnog fakulteta u Beogradu.
