Uprkos tome što je Moskva odigrala ključnu ulogu u borbi sa međunarodnim terorizmom, u rešavanju sirijskog pitanja, regulisanju ukrajinske krize i brojnim drugim međunarodnim problemima, američki predsednik Barak Obama produžio je sankcije Rusiji na još godinu dana.
Taj scenario je, ocenjuju eksperti, bio očekivan, a motiv je jasan — SAD pokušavaju da izoluju i oslabe Rusiju, koja im je direktna smetnja na njihovom putu ka svetskoj hegemoniji.
„Obama je još jednom potvrdio da je cilj spoljne politike SAD — svetska hegemonija, i zbog toga smo mi opasni. Mi im ne dozvoljavamo da rade ono što su oni smatrali potrebnim u Siriji, gde su igrali na kartu svrgavanja Asada. Mi im smetamo da prošire granice NATO-a putem priključivanja Ukrajine i Gruzije. Zato Obama prikazuje Rusiju kao zemlju koja je pretnja tim ciljevima. Ali ti ciljevi su pogrešni, zato što Sjedinjenim Državama niko nije dao pravo na svetsku hegemoniju“, ocenio je šef Komiteta za međunarodna pitanja ruske Državne dume Aleksej Puškov.
On je istovremeno istakao da Rusija nije nikakva pretnja nacionalnoj bezbednosti SAD, kao što to Vašington tvrdi, i da u stvari nikakve pretnje od strane Rusije i nema.
„Obama smišlja mitološku pretnju kako bi oslabio Rusiju. To je pravi njegov zadatak, a ne jačanje nacionalne bezbednosti SAD“, dodao je Puškov.
On je istakao da Vašington pokušava da oslabi Rusiju kako bi „nastavio da od SAD pravi svetskog hegemona“.
Nakon što je potpisao ukaz o produženju sankcija, Obama je u obrazloženju koje je predao Kongresu naveo da Rusija „i dalje predstavlja direktnu i ekstremnu pretnju za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku SAD“.
Na ovakav potez Vašingtona u Kremlju gledaju „sa žaljenjem“. Istovremeno, u Rusiji smatraju da takav korak može negativno da utiče na odnose dveju zemalja, a takođe i da stvori probleme Vašingtonu.
„Odlazeći predsednik SAD ostavlja svom nasledniku teško nasleđe, koje se tiče odnosa sa našom zemljom. Produžavanje sankcija na još godinu dana ukazuje da se taj trend u američkoj politici nastavlja, a novom gazdi Bele kuće biće teško da bilo šta promeni“, smatra potpredsednik Državne dume Nikolaj Levičev.
Prema njegovom mišljenju, u Obaminim postupcima određenu ulogu igra i „politička ljubomora“, jer su zahvaljujući Rusiji, a nasuprot stavovima američke administracije, pronađena rešenja za niz najoštrijih međunarodnih problema. On, uzgred, podseća da su mnogi današnji međunarodni problem upravo rezultat politike SAD.
Levičev smatra da je produženje sankcija samo reakcija uvređenih na činjenicu da Rusija potvrđuje „vodeću poziciju na svetskoj političkoj sceni, na (rusku) nazavisnu politiku, koja je u suprotnosti sa pokušajima SAD da ostvare svoju hegemoniju, da kroje političku kartu sveta rukovodeći se sopstvenim interesima, da deluju zaobilazeći UN i narušavajući međunarodno pravo i da se bahato mešaju u poslove drugih država“.
Prema rečima Levičeva, Rusija živi pod sankcijama koje su joj nametnule SAD i EU već dve godine i bez obzira na sve probleme demonstrira političku, ekonomsku i socijalnu samostalnost.
„Zato nam je danas najvažniji razvoj naše ekonomije, unutrašnjeg tržišta, društvenih institucija, uzajamno korisna saradnja sa našim partnerima iz BRIKS-a, u Pacifičkom obruču, Južnoj Americi i drugim regionima, kojima američke sankcije nisu ukaz“, istakao je Levičev.
Predsednik komiteta Saveta federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačev produženje sankcija Rusiji nazvao je „opomenom iz Vašingtona“.
„Očigledno je da je to još jedan signal Evropljanima“, napisao je Kosačev na svojoj stranici na Fejsbuku, podsećajući na ranije pisanje „Volstrit džurnala“, koji je ukazao na to da je broj zemalja EU koje se zalažu za ukidanje antiruskih sankcija porastao.
Stručnjaci ističu da u poslednje dve godine politički faktori dominiraju nad ekonomskim, a da je samim tim produženje antiruskih sankcija politički motivisano. Oni takođe smatraju da će se nastaviti politika „uvrtanja ruku“ onim zemljama koje ne slede slepo direktive Vašingtona.
„Produžetak sankcija će zavisiti od sledećeg predsednika SAD. U ovom slučaju, Obama je pokazao da ne želi da se upliće u novi konflikt unutar američke političke elite, za koje je pitanje antiruskih sankcija veoma osetljivo. Obama je naučio da sedi na dve stolice. Sa jedne strane, pre nedelju dana on je sa Putinom postigao dogovor u jednom od najznačajnih svetskih pitanja, a to je primirje u Siriji. Sa druge strane, Obama i dalje poručuje da SAD nastavljaju konfrontaciju sa Moskvom. To je na neki način jedinstvena situacija, kada političar istovremeno pokazuje spremnost za zajedničko rešavanje konkretnih pitanja i izražava nesaglasnost“, kaže za Sputnjik ruski politički analitičar Aleksandar Konjkov.
Stručnjak smatra da je Ukrajina samo „formalni razlog“, tj. izgovor SAD za produžavanje sankcija.
„Za veći deo javnosti situacija u Ukrajini je drugorazredno pitanje. Osim toga, sukobljene strane u Ukrajini sada pokušavaju da nađu političko rešenje, ratna dejstva su obustavljena. Treba reći da rusko-američka saradnja nikada i nije bila na visokom nivou, za razliku od Evrope koju su upravo SAD naterale da uvede sankcije. Zbog antiruskih sankcija i Evropa i mi snosimo gubitke. Osim toga, EU sada nema pristup ruskom tržištu, koje ima ključnu ulogu kada je reč o ekonomskom rastu u Evropi“, zaključio je ekspert.
Sjedinjene Države su u martu 2014. godine uvele sankcije Rusiji, zbog krize na jugoistoku Ukrajine i prisajedinjenja Krima Rusiji.
Američki zvaničnici više puta su ponovili da će sankcije ostati na snazi sve dok Moskva ne ispuni sve tačke Minskog sporazuma, „zaboravljajući“ na činjenicu da Rusija nije strana u ukrajinskom konfliktu.
Odluku o eventualnom produženju sankcija predsednik SAD sledeći put doneće u martu iduće godine. Ipak, o tome tada neće odlučivati Barak Obama, pošto mu u međuvremenu ističe mandat.
