Među tim preporukama su i one koje se tiču američke politike na Balkanu. Dalje uspostavljanje stabilnosti na Balkanu zahtevaće da se suprotstavimo Rusiji, kaže Farkašova u tekstu objavljenom u časopisu Politiko.
„Vaš prethodnik (aktuelni predsednik Barak Obama) je to učinio u pitanju širenju članstva NATO–a na Crnu Goru. U trenutku kad Sjedinjene Države imaju šta da slave nakon 20 godina postdejtonskog mira u bivšoj Jugoslaviji, Rusija radi na potkopavanju stabilnosti i integrisanja država–naslednica Jugoslavije u NATO i EU. Diplomate EU i SAD moraju zajedno da jačaju bosansku državu kroz političku reformu i obuzdavanjem srpskog separatizma koji podstiče Rusija. A čim Kosovo dobije oružane snage sa ustavnim ovlašćenjima, NATO treba da uključe tu državu u program Partnerstva za mir“, navodi Farkašova koja je smenjena u oktobru, nakon što je susret lidera SAD i Rusije na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija doneo izvesno otopljavanje u odnosima Moskve i Vašingtona.
Dva glavna Putinova cilja, kaže ona, jesu da se održi na vlasti i ponovo izgradi Rusiju kao veliku silu. To, napominje ona, samo po sebi ne ugrožava američke nacionalne interese:
„Pretnja je u tome što Putin to pokušava da postigne revidirajući međunarodna pravila i norme kritički važne za američku bezbednost.“
Čudno zvuči kada to kaže bivši visoki zvaničnik američke administracije koja je mnogo puta kršila međunarodno pravo i koja otvoreno zastupa politiku dvostrukih aršina, prilagođavajući ta međunarodna pravila i norme sopstvenim interesima.
Ne čudi što Farkašova u svojim „savetima“ pominje i kontroverznu presudu u slučaju Litvinjenko koju je britanski sud izrekao prošle nedelje, a koja u obrazloženju obiluje kvalifikacijama „verovatno“ i „možda“. Farkašova dodaje i da SAD svakako ne smeju dozvoliti Rusiji da „oslabi ili uništi NATO“ i „našu solidarnost sa Evropom, našim najvećim trgovinskim partnerom“.
Sjedinjene Države se, poručuje ona, moraju odupreti akcijama Rusije kombinacijom odvraćanja, jačanja američkih saveznika i partnera i „širenjem istine u međunarodnoj zajednici o akcijama Kremlja“.
Govoreći o ekonomskim instrumentima uticaja na Rusiju, Farkašova kaže da su sankcije pogodile Rusiju, kao i pad cena nafte, jer više od polovine prihoda Rusije potiču od nafte i gasa. Među ekonomskim merama pominje i nastojanja da budu sprovedeni trgovinski sporazumi — Transpacifičko partnerstvo i Sporazum o slobodnoj trgovini SAD i EU. Istovremeno, insistira na potrebi očuvanja širokih sankcija SAD i Evrope protiv Rusije, ali i na tome da se sa Nemačkom i drugim saveznicima nađe alternative za snabdevanje Evrope gasom.
Na diplomatskom frontu savetuje da SAD aktivno sarađuju sa istočnoevropskim i centralnoazijskim državama na periferiji Rusije, kao i dalje angažovanje Vašingtona u NATO–u i OEBS–u i bilateralno sa evropskim saveznicima. Kako dodaje, treba više sarađivati i sa saveznicima van Evrope — Japanom, Južnom Korejom, Izraelom, Australijom i sa drugim državama kako bi se „rasvetlile nelegalne i destruktivne akcije i politika Rusije za širu međunarodnu zajednicu“. Deo tih napora treba da bude i da se Peking uveri da „tamo gde je moguće pomogne da se odbrani status kvo“ i da „ograniči vojni avanturizam Rusije“, kao i na „izgradnji međunarodne koalicije protiv takvih akcija“.
Saveti sadrže i insistiranje na povratku Krima Ukrajini, kao i na dokazivanju odgovornosti Rusije za obaranje malezijskog aviona iznad Donbasa.
Na vojnom frontu kaže da se mora učiniti više da bi se Rusija odvratila od daljih vojnih akcija, što znači, da se „nastavi raspoređivanje opreme za obuku i operacije u vanrednim situacijama u ranjivim baltičkim i balkanskim zemljama i u Poljskoj i, ponovo, aktivno pomaganje saveznicima da prekinu zavisnost od ruske vojne opreme“.
Predlaže dalje raspoređivanje značajnijih vojnih snaga u istočnom delu teritorije NATO–a i razmatranje mogućnosti jačanja tih snaga u Poljskoj, kao i dalju vojnu pomoć Ukrajini, Gruziji i Moldaviji.
Bivša zvaničnica Pentagona takođe preporučuje formiranje tima koji bi se suprotstavio „ruskoj propagandi“, a koji bi imao podršku i „obaveštajne ćelije“.
Farkašova, Amerikanka mađarskog porekla, u Pentagonu je bila odgovorna za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju kao pristalica „čvrste linije“ u odnosima sa Rusijom. Zalagala se za prekid vojnih kontakata Rusije i SAD zbog nesuglasica oko Sirije, bila je jedan od inicijatora izdvajanja vojne pomoći Ukrajine u visini 244 miliona dolara, kao i jedan od glavnih zagovornika ulaska Crne Gore u NATO. Podržavala je i širu vojnu saradnju sa Gruzijom i aktiviranje multilateralne saradnje sa tri države na Kavkazu.
U Pentagonu je savetovala ministre Roberta Gejtsa, Čaka Hejgela i aktuelnog Eštona Kartera, a njen odlazak posledica je dubokih podela u američkoj administraciji oko daljih isporuka oružja Ukrajini i reagovanja na ruska dejstva u Siriji. Obama je prethodno smenio i šefa Pentagona Čaka Hejgela koji se takođe zalagao za veće suprotstavljanje Rusiji i naoružavanje tzv. umerene opozicije u Siriji koja ratuje protiv Bašara el Asada.
Otac Farkašove Čarls izbegao je iz Mađarske posle neuspele revolucije 1956. godine, a svoju životnu priču pretočio je u knjigu „Dunav je odneo“.
