Poslanici Bundestaga koji predstavljaju frakciju nemačke Socijaldemokratske partije trebalo bi, prema najavama, da govore u ponedeljak na beogradskom skupu „Konsolidovanje evropske ideje na Zapadnom Balkanu“. Sonja Liht, predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost, koji je jedan od organizatora skupa, u razgovoru za Sputnjik insistira da je težište studije koju je ova grupa nemačkih poslanika sastavila i koja govori o budućnosti odnosa Nemačke i Zapadnog Balkana, upravo na integraciji celog tog prostora u EU.
Kako prenose mediji, u delu te studije konstatuje se da ljudi na Zapadnom Balkanu gube veru u svoju evropsku budućnost. Šta je, prema Vama, glavni razlog za takav stav? Zašto oni gube tu veru?
— Pre svega, to je njihov tekst, pa ne moram da se saglasim. Težište teksta uopšte nije na ovome što vi govorite, već na tome da je neophodno učiniti sve da se ubrza evropska integracija celog Zapadnog Balkana.
Ne moramo se pozivati samo na njihov papir, ali postoje i istraživanja ovde kod nas u Srbiji, gde je vidljiv pad podrške…
— Nije previše vidljiv, nije tačno. Pada i raste. Između ostalog, vrlo je važno reći da je podrška evropskim reformama i dalje oko 75 odsto. A to što ljudi gube svoje čvrsto poverenje u to da će Balkan postati deo Evropske unije, odnosno gube možda svoje uverenje o evropskoj perspektivi, to je logično — ljudi su racionalna bića, vide da je Evropska unija i te kako u ozbiljnim problemima. Ali i dalje znaju, i to je ono što je bitno, racionalno znaju — zato su i za te reforme — da ne postoji nijedna druga integracija koje bi mogli da budu deo.
A to što se, s druge strane, kaže da druge zemlje pokazuju interesovanje da se ubace u taj relativno ispražnjeni prostor poverenja, pa to je normalno. To je Rusija, to je Amerika, to je Turska, to su sve velike sile, regiona ili sveta, koje na bilo koji način imaju nekakav interes na ovom prostoru.
Gospođo Liht, i sami pominjete taj upražnjeni prostor, da li tu postoji krivica i same Evropske unije?
— Ne bih govorila o krivici. Ne volim da govorim u terminima krivice, govorim u terminima odgovornosti. Jeste, postoji sigurno i deo odgovornosti. To je ono što kažu nemačke socijaldemokrate, da je Evropska unija, s vremena na vreme, previše usporavala proces evrointegracija ovog dela Evrope.
Kad ste pomenuli ovih 70 procenata, je li to neko vaše istraživanje ili…?
— Ne, ne, nije to naše istraživanje, to je istraživanje koje svakih pola godine obavlja „Ipsos stratedžik marketing“, gde je vrlo jasno da dve trećine građana i građanki Srbije podržava — da tako kažem — način i suštinu reformi koje od njih traži Evropska unija.
Dakle, bez obzira što u nekim trenucima čak i manje od 50 odsto veruje u to da će Srbija postati deo Evropske unije — što ne znači da neće — nego veruje između ostalog i zbog krize s kojom se Evropa suočava poslednjih nekoliko godina. Ali, istovremeno, tip reformi, reformskih zahvata koje traži EU, podržava dve trećine onih koji su obuhvaćeni istraživanjima.
Ako već govorimo o tome da građani hoće te reforme, da li se možete saglasiti sa stavom da poslednjih, pa čak i deset godina, Srbija iz Evrope ne čuje priče o reformama, nego su to većinom neki politički uslovi vezani…
— To nije tačno. To je apsolutno netačno, ne znam šta vi čitate. Pa svih 35 poglavlja pregovora je stvar u reformama. Hajde da kažemo da je 35 o Kosovu više političko, ali kad se radi o obrazovanju, kad se radi o ekološkim standardima, kad se radi o energetici, kad se radi o reformi pravosuđa i tako dalje, permanentno, dakle, ceo kompleks pregovora su, u stvari, pregovori o reformama.
Da, ali…
— A ima li političkog konteksta? Uvek ga ima.
Da, da, ali te stvari koje ste Vi, gospođo Liht, pobrojali, one će tek da budu. Ali, dok do toga ne dođe, non-stop se priča o tim političkim stvarima.
— Pa ne priča se samo o političkim stvarima. Ne znam koliko ste pratili proces skrininga, koliko pratite razne konkretne procese koji se odigravaju, to je sve o reformama. Izvinite, pratila sam čak i one koje se bave spoljnom politikom, bezbednosnom politikom, tu se i te kako govori upravo o reformi sistema. Jer ono što Evropska unija neće, to je da prima u svoje članstvo zemlje koje institucionalno nisu spremne za Uniju.
