Stanica izgubljenih duša je prepuna. Tako je grčki poslanik Anastasios Dimosakis opisao situaciju sa izbeglicama sa kojom se ova zemlja suočava. Grčki ministar za migracije Joanis Muzalas kaže da je došlo vreme da se pređe na akcioni plan za vanredne situacije, koji je grčka vlada pripremila. Prvi korak je već učinjen — umesto prihvatnih centara za izbeglice, formirani su kampovi za privremeni smeštaj. Sve je to uvertira za zatvaranje grčkih granica.
Izbeglice iz Azije i Afrike gomilaju se na grčkim obalama, dok u isto vreme susedne države, poput Makedonije, podižu žičane ograde i sprovode restriktivne mere kojima ne dozvoljavaju svim migrantima da pređu preko njihove teritorije. Tako u Grčkoj ostaje veliki broj ljudi koji ne mogu ni napred, ni nazad. EU, obećana zemlja u koju polažu sve nade u bolji život ne želi ih, a ako se vrate u zemlje odakle su krenuli očekuje ih smrt, ili, u najboljem slučaju, život u neizmernoj bedi.
Stručnjak moskovskog Međunarodnog instituta političkih studija Vladimir Bruter kaže da EU ima različit pristup Grčkoj i Turskoj. Dok Turska sada ima veću specifičnu težinu u geopolitičkom smislu, predstava koju EU ima o Grčkoj je predstava o otpadniku. Zato, prema Bruterovim rečima, EU pokušava da je ponizi i kroz pitanje izbeglica. Pitanje je, kaže Bruter, koliko će Grčka trpeti.
„Sad sve zavisi od tolerancije Grka. Austrijanci su se ponašali slično u istoj situaciji — oni su otvarali granice i puštali u Bavarsku sve koji bi na njihovoj teritoriji bili višak. Nakon što se ovo ponovilo nekoliko puta, bavarski kancelar Zehofer zatražio je od Merkelove da reši situaciju. Sada slična stvar predstoji i Grcima. Ili će se Grci dogovoriti sa Evropom da migranti ne ostanu na njihovoj teritoriji ili će Grčka u nekom trenutku samostalno doneti takvu odluku“, naglašava Bruter.
Ono što zabrinjava jeste odsustvo bilo kakvih konkretnih mera kojima bi EU pokazala da joj je stalo da pomogne Grčkoj. Poslednji grčki potez je zahtev za 480 miliona evra pomoći za zbrinjavanje 25.000 izbeglica, koje se trenutno nalaze na grčkom tlu.
Od samog početka izbegličke krize EU nije imala jedinstveno rešenje za ovaj problem, tako su sve zemlje, ne samo Grčka, prinuđene da ga same rešavaju, smatra analitičar Dušan Proroković.
„Problem Grčke jeste što je došlo do destabilizacije Turske, što se eskalacijom krize u Siriji izbeglice sve kraće zadržavaju u Turskoj, a u sve većem broju nastavljaju put ka Zapadu. Taj čep je probijen u septembru prošle godine i do danas nije vraćen na svoje mesto, tako da se broj izbeglica dramatično povećao“, kaže Proroković.
Da bi zaštitila svoje interese, Grčka će morati da napravi radikalne korake unutar institucija EU, smatra Proroković.
„Grčka će i kroz Evropsku komisiju i kroz Evropski savet morati da ima oštre stavove, da pripreti stavljanjem veta povodom donošenja određenih odluka. To je način da Grčka skrene pažnju na sebe i natera Brisel i ostale članice EU da se odgovornije ponašaju prema njoj. Grčka ne može da se sa ovim problemom izbori sama, a ponašanje EU, moglo bi se reći, u najmanju ruku nije fer“, zaključuje Proroković.
Grčka je, prema Prorokovićevim rečima, ostavljena sama pred novim izbegličkim talasom, a EU verovatno poslati određene snage u Makedoniju kako bi se zatvorila makedonsko-grčka granica.
Grčka je u nekoliko navrata bezuspešno pokušala da upozori evropske zvaničnike na svoj problem; kulminacija u odnosima Grčke i njenih evropskih partnera bila je 23. februara, kada njeni zvaničnici nisu pozvani u Beč na samit ministara unutrašnjih poslova. Atina je zbog toga povukla svog ambasadora iz Beča na konsultacije i time pokazala da je đavo odneo šalu.
Zato je i nemačka kancelarka morala da se umeša i da izjavi da Grčka neće biti ostavljena na cedilu.
„Da li ozbiljno mislite da sve zemlje koje su se prošle godine do kraja borile da zadrže Grčku u evrozoni — a mi smo bili najstroži — mogu godinu dana kasnije da dozvole da Grčka upadne u haos?“, zapitala se Angela Merkel.
Grčka tek što je iskazala nezadovoljstvo svojim tretmanom unutar EU, a nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer reagovao je rečima da jednostrani potezi zemalja EU ne doprinose održivom rešenju problema, kao i da im je potreban zajednički kurs.
„Nijedna strana nema koristi kad unutar EU jedna zemlja okrivljuje drugu. Na taj način ne napredujemo niti jedan korak ka rešenju izbegličke krize. Procep koji se sada formira mora ponovo uz veliki trud da bude zatvoren“, rekao je Štajnmajer u intervjuu grčkom listu Ta Nea.
