Dačić je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećenoj Kosovu, ujedno upozorio na porast verskog ekstremizma u pokrajini i na činjenicu da se do sada, od 220.000 prognanih Srba, vratilo samo 1,9 odsto.
U okolnostima u kojima živi, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i razvoja vidi u onome što mu je od strane EU garantovano Briselskim sporazumom, istakao je Dačić.
„Reč je o uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, te doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa“, rekao je Dačić.
Iako su svi izveštaji generalnog sekretara UN prepoznavali potrebu što skorijeg formiranja ZSO, to do danas nije realizovano, rekao je ministar, podsećajući da je, umesto toga, uveden novi elementa u vidu uključivanja tzv. Ustavnog suda Kosova u preispitivanja i de fakto izmene Briselskog sporazuma.
To je negativna poruka srpskoj zajednici, ali i EU kao posredniku i UN, istakao je Dačić.
On se osvrnuo i na porast verskog ekstremizma na Kosovu i Metohiji, u proteklom periodu koji je, kako je ocenio, dostigao je najviši nivo u regionu.
„Radikalne islamističke strukture, podržane od strane značajnog broja verskih službenika/imama zvanične Islamske zajednice Kosova i Metohije i pojedinih međunarodnih i lokalnih islamskih organizacija i udruženja, te njihova povezanost sa stranim borcima u Siriji i Iraku, kojih je, ako se izvrši poređenje sa brojem stanovnika islamske veroispovesti, otišao najveći broj iz regiona Balkana, ukazuje na postojanje visokog nivoa pretnje od izvršenja terorističkih akata“, naveo je Dačić.
Prema njegovim rečima, radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled eskalacije političkog i verskog ekstremizma, predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, a po pravilu su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama.
„To zahteva dodatne mere na planu jačanja bezbednosti Srba i pripadnika nevećinskih zajednica koji su, kako i ovaj izveštaj navodi, redovne mete i žrtve etnički motivisanih napada“, naveo je Dačić.
Poseban razlog za zabrinutost je, kako je dodao, prisustvo elemenata terorizma i delovanje radikalizovanih ekstremista u vidu povratnika sa ratišta na Bliskom Istoku na Kosovu.
U samom Izveštaju govori se o hapšenjima i podizanju optužnica protiv većeg broja kosovskih Albanaca zbog sumnje u povezanost sa terorističkim organizacijama, podsetio je on.
"U izveštajnom periodu bilo je više slučajeva ispisivanja grafita ''ISIS'' na kućama Srba, na zidovima objekata SPC i pored puteva. Podsetiću i na slučaj hapšenja četvorice naoružanih islamista krajem januara ispred kapija manastira Dečani, bisera srpske, evropske i svetske duhovne i kulturne baštine, koji se nalazi i na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti", istakao je ministar.
On je ukazao i na položaj srpske i manjinskih zajednica južno od Ibra, ocenivši da je nužno da periodični izveštaji reflektuju i njihovu situaciju.
„Zanemarivanje ljudskih prava i problema sa kojima se susreću manjinske zajednice širom Kosova dodatno doprinosi njihovom osećaju izolovanosti, zapostavljenosti i bezizglednosti. Zato predlažem da se u naredni izveštaj uključi i iscrpan pregled situacije u kojoj se nalaze pripadnici ovih zajednica južno od reke Ibar“, rekao je Dačić.
Osvrćući se na pitanje povratka, šef srpske diplomatije je ponovio da Beograd godinama ističe da je više od 220.000 Srba proterano sa svojih ognjišta na KiM, a da je samo 1,9 posto njih ostvarilo održiv povratak.
„Da li to znači da je međunarodna zajednica digla ruke od povratka više od 200.000 Srba i da li će time biti legalizovano etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije? Koliko godina još treba da prođe da bi se oni vratili? Ili je prema Srbima sve dozvoljeno?“, upitao je Dačić.
Iznošenje parcijalnih evidencija o napadima na život i imovinu Srba i pripadnika drugih nealbanskih zajednica na izvestan način relativizuje jednu, civilizacijski nedopustivu pojavu, a to je progon ljudi samo zato što ne pripadaju većinskoj zajednici, napomenuo je on.
„Složićete se da bi bilo vrlo ilustrativno videti statistiku o procentualnom rešavanju zločina i naknadi štete za krivična dela izvršena protiv Srba, uključujući ubistva. Podsetiću da je broj pravosnažno osuđenih izvršilaca ubistava za više od 1.000 Srba, od 1999. godine do danas, i dalje nula“, rekao je Dačić.
Šef srpske diplomatije je uputio apel UN i drugim predstavnicima međunarodne zajednice da pomognu u prevazilaženju problema koji otežavaju povratak interno raseljenih svojim domovima.
Pritom, istakao je Dačić, treba imati u vidu da je nedostatak efikasnog mehanizma za povraćaj uzurpirane imovine, pored odsustva bezbednosti, jedan od najvažnijih činilaca koji otežava i ograničava povratak.
Dačić je istakao da je angažman UNMIK-a za Republiku Srbiju od izuzetne važnosti, jer je u pitanju misija u koju srpsko stanovništvo ima najviše poverenja, ali i misija koja je garant statusne neutralnosti međunarodnog prisustva u Pokrajini, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 (1999).
