To je bio jedan od povoda za ekskluzivni intervju sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, koji je tokom posete Sputnjiku rekao da se takvo rešenje završava — neuspehom.
— Bosna i Hercegovina je neuspešna zemlja, koju međunarodni kreatori ideje o Bosni i Hercegovini, nakon raspada bivše Jugoslavije pokušavaju da održe ovih dvadeset godina i očigledno je da u tome ne uspevaju. Bosna i Hercegovina je podeljeno društvo, i to po svim, i teritorijalnim i etničkim i kulturnim i obrazovnim, pa i ekonomskim elementima, tako da to ne bi trebalo da bude model za uspešnost. Bosna i Hercegovina nije uspela da nađe nijedan svoj unutrašnji konsenzus. Očigledno je i jasno da svih ovih godina veliko prisustvo međunarodnog faktora — pre svega vojnog, a i političkog — dominira čitavim tim procesom u Bosni i Hercegovini. Ako neko želi da u Siriji zadrži međunarodnu zajednicu koja će upravljati tim prostorom, onda može taj takozvani bosanski model da bude uzor. To odgovara upravo međunarodnoj zajednici, koja ima mnogo svojih službenika što hodaju po svetu, prvo izazivajući konflikte, a onda, nakon toga, navodno kreirajući neka mirna rešenja.
Gaseći požare koje su izazvali?
— Pa otprilike to tako izgleda. Znamo i danas da se bivša Jugoslavija sama od sebe ne bi ni mogla raspasti da nije bilo upliva tadašnje Nemačke, koja je kreirala izdvajanje Slovenije i Hrvatske, i satanizaciju Srbije i srpskog naroda. A sve se na tome i kreiralo. I sada, kad se sretnem s nekim od njih, vidim ljutnju zašto sve to nije uspelo. Nije uspelo zato što ideja koja je negde daleko smišljena, o „dejtonskoj“, ili kako oni to vole da kažu „funkcionalnoj“ Bosni i Hercegovini, nije istinski poriv ljudi koji tamo žive! Niste mogli na razvalinama bivše Jugoslavije, u kojoj se Bosna i Hercegovina zvala „Jugoslavija u malom“, da napravite neku novu „malu Jugoslaviju“. To je potpuno bilo apsurdno. Ali započeli su masovnu operaciju, postoji međunarodno prisustvo… Danas tvrde da su ogroman novac dali Bosni i Hercegovini, pa zato ne mogu da odustanu od tog svog koncepta. A Sirija je nešto drugo. Sirija je zemlja bogata naftom, to svi znamo, Sirija je živela jedan sasvim pristojan život razvijene zemlje, razvijenog društva. A onda je Sirija dobila takozvano „proleće“, koje ju je odvelo u haos, i sada ulazi u dugogodišnji mrak koji je očigledno kreiran od strane nekih drugih… Da nije bilo ruske intervencije koja je i dovela do toga da se mora razmišljati o završetku oružanog dela sukoba, verovatno bi to trajalo godinama, po principu nezavršenog sukoba koji bi stalno izazivao druge, sporadične sukobe. Naravno, ključno pitanje je stvaranje Islamske države, koja je bazirana na „kalifatu“ — to je ono što smo mogli pročitati kod Alije Izetbegovića, kad je govorio i u svojoj Islamskoj deklaraciji kako muslimani, tamo gde su manjina, treba da kreiraju podnošljivo i tolerantno društvo, a onda kada postanu velika većina treba da kreiraju društvo po uzoru na kalifat. Taj kalifat smo videli sada, kroz Islamsku državu, i sve ono što smo mogli da pročitamo u Islamskoj deklaraciji Alije Izetbegovića sada vidimo kroz
praktičnu realizaciju Islamske države.
Sirija je izgleda bila poslednji podsticaj ili udarac koji je izazvao tektonske poremećaje u celom svetu, pa i u Evropi. Pre Sirije su bila, naravno, druga „proleća“ koja su se pretvorila u haos, čije posledice mi sada i kod nas već vidimo… Vi ste rekli pre neki dan da Republiku Srpsku čekaju izazovi koje nije mogla da reši Evropa, i da Srpska neće moći da primi migrante?
— Posledica toga su migranti, naravno. Migranti koji su pokazali inertnost Evrope… koja je po već ustaljenom scenariju pratila ono što su kreirali neki krugovi sa Zapada, pre svega američki, i gore po Bliskom istoku, i sada evo i u samoj Siriji… Kad se Soroš pojavi negde, vi znate otprilike šta je to. Još nismo čuli da zvanična Amerika osporava takve metode Soroša i drugih koji to rade… Ali Evropa je uvek bila ćutljiva, i nikada nije imala svoj stav. Tako je bilo i tada, a tako je bilo i sada, oko ovih problema vezanih za Rusiju, oko same Ukrajine.
Šta je to čime Amerika drži Evropu u takvoj vrsti pokornosti da radi na svoju štetu, jer mi znamo kolike štete trpi Evropa zbog sankcija Rusiji?
— Da biste bili poslušnik morate pre toga biti podanik. Morate biti spremni da to uradite. Podaništvo uvek vuče u poslušništvo i slepo praćenje svega toga. I to možemo da vidimo. Evropa je u strateškom savezu sa SAD i razumljivi su ekonomski i politički interesi. Ali Evropu nikada nismo čuli da snažno i jako ospori bilo šta što misli Amerika. Tako je bilo u BiH, Evropa nam je rekla pre 2005. godine, i to veoma jasno, da je stav Evropske komisije da ne može BiH da uđe u EU i da se kandiduje za EU, sve dok je protektorat dok postoji visoki predstavnik. A protektorat i visoki predstavnik kao jedna grupa zapadnih ambasadora se i dalje sastaju u jednom nedeljno, pretresaju unutrašnju politiku BiH i donose stavove koje kasnije nameću organima BiH kao navodno njihove. Takvu državu nikada nije primila Evropa, a sada im ne smeta ni visoki predstavnik, ni protektorat, ni međunarodna okupacija koja je u suštini to. BiH je pod međunarodnom okupacijom godinama jer je međunarodna zajednica kriva i za uspeh i za neuspeh lokalnih procesa. Ona ih je odlučujuće determinisala i ne treba se iza toga kriti. Izvršna ovlašćenja koja su data visokom predstavniku, odnosno ona koja je on sam sebi uzeo, takvog su obima da u današnjem svetu nemate ni kralja ni cara ni bilo kakvog diktatora koji mu je ravan. Uprkos tome, sad oni govore o tome kako BiH kreće na put ka Evropi, a BiH je i dalje pod protektoratom.
Ipak, kako ćemo mi rešavati problem izbeglica?
— Što se mene tiče, ja sam apsolutno siguran bi Evropa pokušala da izabere od tih izbeglica nešto što njima treba: inžinjere, doktore, medicinske sestre, ili one što obavljaju neke fizičke poslove, a onda bi i nama i svim zemljama na Balkanu vratila deo tih izbeglica kojima je potrebna socijalna pomoć i koji nisu kvalifikovani za mnogo šta. Republika Srpska je jasno rekla da ne može da bude deo tog programa ni pod uslovom čak ni da se kreira neka finansijska pomoć. Mi smo naučili na to. Evropa je nama uvek kreirala neku tamo da bi se potom izvukla iz toga.
A imate li vi mehanizam da se odbranite od Evrope od tog plana od izbeglica?
— Pa naravno da imamo. Mi imamo dosta svojih problema za smeštaj ljudi još uvek značajan broj interno izbeglih iz regiona nalazi se u Republici Srpskoj, mnogo je iz Bosne Srba otišlo prema Srbiji i Crnoj Gori i širom sveta. Mnogi statusi nisu rešeni, moramo to prvo da učinimo. Ne možemo da se bavimo migrantima, ovo ne znači da mi nismo humani, da mi ne razumemo o čemu se radi. Nas pogađa svaka nesreća koji smo mogli da vidimo — od onog
trogodišnjeg dečaka pa do mnogobrojnih utopljenika, ali mi tome nismo doprineli i u tome ne želimo i nećemo da učestvujemo. Mi možemo da imamo ljudski odnos prema tome i da to osudimo, ali nemamo potencijal da se bavimo sanacijom tih problema.
Da li mislite da bi sve izbeglice pored svih problema koje ste naveli napravile bezbednosni problem za Republiku Srpsku? Pomenuli ste Izetbegovića i klicu koja je i tu proklijala…
— Oko 4.500 svetih ratnika islama došlo je u Bosnu i Hercegovinu zato što su NATO i zemlje Zapada to dozvolile da uđu preko Hrvatske. Oni su činili stravične zločine nad Srbima — videli smo slike odsečenih glava, što je bilo potpuno neverovatno, ali to Zapad tada nije ni primetio, a kada su počeli da seku njihove glave i da ih prikazuju onda su se zabrinuli. U svakom slučaju, mi nismo društvo koje može ekonomski da istrpi smeštaj bilo kog broja izbeglica u RS. Mi nismo društvo koje bi prihvatilo da ljudi dođu tu i da se smeste, a da nakon nekog određenog vremena zatraže državljanstvo i da pod pritiskom Zapada i tih njihovih priča o ljudskim pravima, koje masovno krše u Siriji, nama nametnu da im damo državljanstvo, a to znači aktivno i pasivno biračko pravo i mnogo čega drugog. Oni će odmah naći razlog da to napadnu, jer će reći da se gubi ta vrsta priče. Izvinite, šta bi o tim velikim pričama o ljudskim pravima u Evropi, zašto se ovako nehumano ponašaju, šta očekujete od nas — da mi budemo oni što vi niste uspeli da budete i da radimo ono što vi niste uspeli da uradite ili što ste nakaradno uradili? Bez obzira što ovo podrazumeva isključenost i mene, našu saglasnost za redistribuciju migranata na ovim prostorima nećemo prihvatiti.
Drugi deo intervjua objavićemo u 12 sati.
