U poslednjih nekoliko dana američki zvaničnici na sve načine pokušavaju da skinu sa sebe odgovornost za smrt službenika srpske Ambasade u Tripoliju, Slađane Stanković i Jovice Stepića, prilikom bombardovanja uporišta DAEŠ-a u libijskom gradu Sabrati.
Amerikanci su se isprva izvinili, uz ogradu da njihovi dronovi nisu primetili civile; potom su tvrdili da fotografije ubijenih pokazuju da njihove povrede ne potiču od bombi. Na kraju tvrde da su Slađana Stanković i Jovica Stepić ubijeni na drugom mestu i da su njihova tela doneta na mesto bombardovanja.
Toliko objašnjavanja oko uzroka smrti dvoje srpskih službenika i uporno odbijanje američkih zvaničnika da preuzmu odgovornost za ono što su najverovatnije učinili, ukazuje na namerno izvrdavanje. Sasvim je sigurno da vojni vrh SAD neće priznati odgovornost za eventualnu grešku.
„To sa jedne strane govori o standardnoj američkoj politici da ne priznaje svoje greške i kolateralnu štetu kao posledicu činjenja vojnih akcija, a sa druge, govori da sa srpske strane nije bilo aktivne koordinacije oko podataka o tome gde se nalaze oteti pripadnici srpske Ambasade. Pretpostavljam da ta lokacija nije ni bila poznata pripadnicima srpskih službi bezbednosti. Ovo što se dogodilo, dakle, govori o najmanje dve stvari — aroganciji Pentagona i nekoordinaciji naših službi sa onima koji su prisutni na terenu u Libiji“, kaže vojni analitičar Bojan Dimitrijević.
Poslednji sličan slučaj u koji je bila umešana američka vojska dogodio se u Avganistanu, kada je američka avijacija bombardovala bolnicu u gradu Kunduzu, kada je ubila 20 bolesnika, od čega troje dece, a ranjeno je 37 osoba. Zvaničnici UN ovo bombardovanje nazvali su „neoprostivim mogućim zločinom“, međutim, ni tada zvaničnici nisu prihvatili odgovornost, iako su dokazima bili saterani u ćošak.
Kolateralne žrtve su praksa u načinu operisanja američke avijacije, kaže Dimitrijević, još od Drugog svetskog rata. Prema njegovim rečima, ono što je čudno u celom slučaju jeste iznenadnost američkog napada na Sabratu.
„Operacija je bila prilično iznenadna. Ne znamo njen tačan kontekst. Napadnuto je središte koje je označeno kao ključno za boravak terorista u Libiji, ali bez ikakve posebne najave i konteksta koji bi možda upozorio druge partnere koji su prisutni u Libiji da će doći do vazdušnog napada“, smatra Dimitrijević.
Srbiji sada, kada su ljudski životi nepovratno izgubljeni, nastavlja Dimitrijević, ne ostaje mnogo toga što bi mogla da preduzme.
„Ono što Srbija može da uradi jeste da sa zvaničnicima SAD razreši taj događaj u bilateralnim kontaktima i da preporuči porodicama da tuži SAD za nadoknadu štete zbog izgubljenih života članova porodica. Srbija nije takav faktor kao što je na primer Kina, koja je tražila odštetu za svoje stradale u Ambasadi u Beogradu. Ovde smo u priličnoj nemogućnosti da reagujemo na adekvatan način“, zaključuje Dimitrijević.