Okupljenima se obratio šef diplomatije Ivica Dačić, rekavši da obraćanje oseća kao kao „dug i skroman izraz zahvalnosti prema Slađani Stanković i Jovici Stepiću“.
„Posle dve godine na funkciji ministra spoljnih poslova i svega što je uloženo u njihovo oslobađanje, shvatio sam da je Slađana postala simbol mnogih zaposlenih u MSP-u, onih bez kojih ne bi mogla da funkcioniše ni visoka politika ni diplomatija, a koji se praktično ni ne vide“, rekao je Dačić.
Jovica Stepić je ugradio sebe u našu ambasadu u Tripoliju tokom toliko godina, rekao je Dačić, dodavši da je bio „konstanta tog kolektiva“.
„Kažu da je bio pravi Srbijanac i da nije bilo Srbina u Libiji koji nije znao za njega“, rekao je on.
Istina o njihovom stradanju će biti utvrđena, da li su bili meta ili samo kolateralna šteta, poručio je Dačić, ali da su oni, bez obzira na ishod te istrage, postali žrtva vremena u kome živimo.
„Sada nije bezbedno šetati ulicama Pariza, Džakarte, Istanbula zbog terorizma. Srbija traži objašnjenje zašto su baš oni postali kolateralna šteta“, rekao je Dačić, istovremeno uputivši apel javnost Srbije da ne vređaju uspomenu na Slađanu Stanković i Jovicu Stepića natpisima „koji nemaju veze sa realnošću“.
Komemoraciji je prisustvovao i premijer Aleksandar Vučić, koji je, kao i Dačić, izrazio saučešće porodicama poginulih.
Na komemoraciji je ocenjeno je da se današnjim skupom odaje počast tragično nastradali, koji su „hrabro izgubili život dok su služili našoj zemlji“.
Slađana Stanković je u MSP od 2000. godine, u Službi za vezu, a u Tripoliju je bila od 2006.
Jovica Stepić je u Tripoliju bio od 1993. godine.
Prisutnima se obratio i Miroljub Ivezić, Slađanin nadređeni, rekavši da je Odeljenje za informatiku i telekomunikacije „u šoku i neverici“.
„Ovakva tragedija se nikada nije desila, nismo sačuvali našu Slađu“, rekao je on.
On je podsetio da Slađanu sreo u Beogradu pre nego što je poslednji put otputovala u Tripoli i da ju je tada pitao kako joj je tamo, da li je opasno.
„Rekla mi je: ’Nije strašno, kada se pojavim da platim neke račune, Libijci me propuštaju, ni na ulici nema nikakvih problema, sve je u redu‘“, rekao je Ivezić.
Posle toga je otišla u Libiju a „nisam znao da zapravo odlazi u večnost i slavu“, dodao je Ivezić.
Prema njegovim rečima, 8. novembra 2015. godine, kada su oteti, usledio je šok, a sada i tragedija.
„U Službi je bila neverica i bol, mislili smo da vest nije tačna“, rekao je on, podsetivši da je veliki broj Srba koji su se vratili iz Libije to uspeo zahvaljujući njenom profesionalizmu i hrabrosti, za šta je dobila i nagradu za podvige 2011.
