Za nastupajuće izbore Srpska napredna stranka skovala je slogan „Srbija pobeđuje“. Osim SNS-a, izborne slogane „izbacili“ su i Patriotska koalicija DSS—Dveri („Sreća“) i Levica Srbije Borka Stefanovića („Idemo“), a SRS Vojislava Šešelja nastupiće na sledećim izborima pod sloganom „Srbiju u sigurne ruke“.
Četvrt veka višestranačkog života i veliki broj izbornih kampanja u tom periodu obeležili su najrazličitiji izborni slogani. Funkcija slogana je da složenu političku retoriku ili mnoštvo političkih poruka usmerenih ka različitim delovima biračkog tela svedu na nekoliko slogana ili jedan osnovni slogan stranačke kampanje, kaže profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković.
On objašnjava da se tako sročene političke poruke vezuju u mentalnom sklopu birača i ulaze u njihovu podsvest i upućuju elementarne poruke koje su posebno važne za manje obrazovani i manje zainteresovani deo biračkog tela.
„Sećamo se tih slogana, tipa slogana SPS iz devedesetih ’Sa nama nema neizvesnosti‘, znači — mi smo prepoznatljivi, čak i kada nismo idealni, mnogo manje rizikujete. Ili čuvenog slogana Demokratske stranke ’Pošteno‘, kao i nekih drugih slogana koji treba da upute osnovnu poruku koja kao popularna arija ulazi u podsvest“, zaključuje Stojiljković.
Analitičar Cvijetin Milivojević ističe da slogani ne donose pobedu, ali da utiču na određeni broj neopredeljenih glasača. Kolebljivim biračima ili onima kojima je neka opcija bliža od drugih, predizborni slogan može da bude poslednji ubeđivački argument prilikom opredeljenja za koga će glasati.
„Malo je slogana koji imaju mobilizatorsku notu, koji mogu da donesu nekoliko procenata biračkog tela. To vreme je prošlo. Oni možda mogu da budu i takvi, ali to moraju da budu zaista radikalni slogani koji vrlo direktno, konkretno izaberu jednu temu i udare u glavu, sa svim mogućim rizikom da ne ubodu temu koja birače najviše interesuje“, kaže Milivojević.
Takav slogan koji je imao mobilizatorsku ulogu, prema Milivojevićevim rečima, bio je slogan za predsedničkog kandidata DOS-a iz 2000, Vojislava Koštunice — „Ko može da vas pogleda u oči — Koštunica“.
Ovaj slogan bio je adekvatan, kaže Milivojević, zato što je Koštuničin protivkandidat Slobodan Milošević u trenutku izbora ličio na gnjilu krušku. Tu je krušku mogao da otrese samo neko ko je mogao da ubedi određeni broj birača, koji su do tada glasali za Miloševića, da promena koja dolazi neće biti radikalna.
Izborni slogani bili su inventivniji u ranijem periodu, slažu se naši sagovornici. Za profesora Stojiljkovića najinventivniji period bio je krajem prošlog i početkom ovog veka, dok Milivojević prednost daje periodu s početka devedesetih.
Biračko telo je danas sve više malaksalo, zgađeno je i sve je ciničnije u odnosu na period s kraja prošlog veka, smatra profesor Stojiljković. Milivojević na period iz devedesetih godina gleda kao na period naive — od dizajna kampanja do slogana.
„Ušminkavanje, slikanje političara kao estradnih zvezda, prvi pokušaji korišćenja fotošopa u kampanjama… Imali smo genijalnu stvar sa Vukom Draškovićem, koji je toliko ulepšan, skinute su mu bore, da uopšte nije ličio na onog Raspućina srpske političke scene“, seća se Milivojević.
Tada je, prema njegovim rečima bilo više idealizma, danas se radi, kako kaže o kopi-pejst varijanti. On podseća da je prošli izborni slogan Srpske napredne stranke „Budućnost u koju verujemo“ sada slogan predsedničkog kandidata u SAD Bernija Sandersa, zato što isti savetnik radi obe kampanje. Sve je postalo kompjuterska mašinerija, kaže Milivojević, u kojoj se skicira foto-robot birača, prema kome se prilagođava foto-robot kandidata. Malo je kreativnosti i rizika, zaključuje on.
